Noizz - Kesić na trenutak promenio ime emisije - i svi znamo zbog čega

Zoran Kesić
Zoran Kesić Foto: Youtube/Printscreen   

Retrospektiva nedelje najbolje zvuči u emisiji "24 minuta sa Zoranom Kesićem", pa je zbog posebnog događaja koji je obeležio protekli period voditelj na trenutak promenio ime nove epizode koja je emitovana u subotu uveče.

Raspored sedenja u gradu svetlosti tokom obeležavanja Dana pobede u Velikom ratu, digao je veliku prašinu u javnosti i mnogi su se pitali zašto je to toliko bitno. I zašto je predsednik Vučić, kako Kesić kaže, sedeo "taaamooo daleeeekooo"?


Voditelj se pitao kojim redosledom je odlučeno ko će gde sedeti, možda abacednim, možda žrebom, ili je francuska Suzana Mančić izvlačila kuglice sa imenima. Ili je prosto bilo po šablonu ko prvi devojci - njemu devojka.

Tim povodom Zoran Kesić je emisiju otvorio na drugačiji način, i sa drugačijim imenom.

"Velika čast za nas je što smo pozvani na ovakakav, veličanstveni događaj koji je okupio ogroman broj ljudi pred malim ekranima. Gledaoci širom zemlje prate ovu svečanost... E sad, raspored sedenja. Jeste malo čudan. Organizatori su odredili da sedim ovde, ali šta sad očekujete od mene, da napravim skandal? Uostalom odavde se bolje vidi šta se dešava tamo gde su glavni. Dobro došli u "24 metra od epicentra dešavanja", rekao je Kesić uz aplauz i uvodnu špicu.


Izvor: Noizz.rs

 Zemlja kao NIJEDNA DRUGA: Najbitnije joj je da je svaki građanin SREĆAN, zabranjena je seča šuma i duvan, a u školi deca uče da budu BOLJI LJUDI


Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina.

Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.

BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU

U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.



Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj

MESTO KAO NIJEDNO NA SVETU

Butan, koji je prema svim pokazateljima zaista jedinstvno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Jednim delom i zbog toga što nisu prošli kroz ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Zemlja na Himalajima koja nikada nije osvojena niti kolonijalizovana, uspela je da se drži za svoju kulturu u periodu transformacije iz apsolutne monarhije u demokratiju.

Kod njih je protivzakonito ubijati životinje i većina stanovništva su vegetarijanci., dobro upravljanje i zaštita životne sredine.


Zemlja je zauzela jedinstven pristup turizmu, promovišući se kao "ekskluzivna destinacija" koja nudi skupe usluge za mali broj turista. Turisti mogu da posete tu zemlju samo preko licenciranih agencija, a turistički aranžmani koštaju između 200 i 250 dolara dnevno, u zavisnosti od usluge. Deo novca prikupljenog od turizma vlada Butana koristi za ulaganja u zdravstvenu negu, besplatno školstvo i izgradnju infrastrukture.

ŠKOLSTVO i EKOLOGIJA

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen, a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu. I školstvo se razlikuje u Butanu, deca u školi ne brinu samo o ocenama, već uče kako da postanu bolji ljudi, kako da čuvaju okolinu, osnovne poljoprivredne tehnike, kao i da recikliraju razne materijale.


Još jedan zanimljivost o životu u Butanu je da se šume ne seku, a stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Centralni i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni i oni su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom. Butanski ustav propisuje kako najmanje 60 odsto zemlje mora biti pošumljeno.

Zbog toga što nije urbanizovan, poseduje neverovatne prirodne lepote.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je, inače, i poslednja zemlja koja je tek 1999. godine uvela televiziju i internet, a 2003. je stigla mobilna telefonija. Od pre 19 godina zabranjena je i upotreba plastičnih kesa.

Butan je i jedina zemlja na svetu u kojoj je zabranjena prodaja i konzumacija duvana.

Čudesna priča o velikom hitu!

Veoma zanimljiva, i, sasvim sigurno, i dan danas mnogima nepoznata priča krije se iza velikog hita Zdravka Čolića "Mađarica".

Pesma koja je od objavljivanja, 1981. na albumu "Malo pojačaj radio", nezaobilazna u set listi našeg pop velikana trebalo je, zapravo, da se zove "Opatica", a tekst je napisao Đorđe Balašević. "Panonski mornar" je tekst predao Goranu Bregoviću zaduženom za muziku, međutim...


Bregi se, navodno, tekst nije dopao. Uveren je bio da će pesma mnogo bolje proći kao "Mađarica", nego kao "Opatica". Balašević, poznat kao umetnik koji ne voli mešanje u svoje tekstove, odbacio je takvu mogućnost, pa Brega i Đole više nikad nisu sarađivali tokom karijera.


Originalan tekst je glasio ovako:

Još se nisam ni brijao
Al’ mi život već prijao
Kad sam krenuo amidži
Prašnim drumom do Han Pijeska.

A ispod gore Romanije
Ma da je moglo i ranije
Sretoh mladu opaticu
Blijedu, ma lijepu, kao freska…

Nije bila od kamena,
I čim se takla mog ramena
Čudno mi se nasmešila
U njoj neki đavo klija.

I ne znam da l’ se zaljubila
Al’ kao divlja me ljubila
I čudne reči mi šaptala
Faljen Isus i Marija…



Goran Bregović danas je jedan od najistaknutijih muzičara. Ipak, iako danas ima sve što poželi, Goran posebno pamti detinjstvo u kojem to nije bio slučaj.

- Celog života imam strah od siromaštva. Nije to kao kod nas, kad si na ulici, nemate tetku da odete na ručak, nemate ujaka da pozajmite novac. Rat je i u ratu ste u jednom danu izgubili sve što ste imali. Dugo me je držao strah od siromaštva. Ako pogledamo unazad, ja sam zbog tog straha kupovao previše stvari. Pre rata imao sam kuće, stanove, brodove, automobile. To je sirotinja koja od straha kupuje. Sada više ne brinem o sebi, imam decu, pa isti taj strah imam i za njih - ispričao je Bregović u intervjuu za magazin Stori i dodao kako se zbog svog straha trudi i da obezbedi decu.
- Dosta sam kasno dobio naslednice, pa kada si mlađi, verovatno ne razmišljaš o tome da imaš malu decu koja mogu ostati bez roditelja rano. Kao stariji, trudiš se da brineš o njima više nego mlađi roditelji. Voleo bih da znam, ako ipak umrem, da su mi one obezbeđene - zaključio je Brega za Stori.

Powered by Blogger.