Showing posts with label Zanimljivosti. Show all posts

Noizz - Kesić na trenutak promenio ime emisije - i svi znamo zbog čega

Zoran Kesić
Zoran Kesić Foto: Youtube/Printscreen   

Retrospektiva nedelje najbolje zvuči u emisiji "24 minuta sa Zoranom Kesićem", pa je zbog posebnog događaja koji je obeležio protekli period voditelj na trenutak promenio ime nove epizode koja je emitovana u subotu uveče.

Raspored sedenja u gradu svetlosti tokom obeležavanja Dana pobede u Velikom ratu, digao je veliku prašinu u javnosti i mnogi su se pitali zašto je to toliko bitno. I zašto je predsednik Vučić, kako Kesić kaže, sedeo "taaamooo daleeeekooo"?


Voditelj se pitao kojim redosledom je odlučeno ko će gde sedeti, možda abacednim, možda žrebom, ili je francuska Suzana Mančić izvlačila kuglice sa imenima. Ili je prosto bilo po šablonu ko prvi devojci - njemu devojka.

Tim povodom Zoran Kesić je emisiju otvorio na drugačiji način, i sa drugačijim imenom.

"Velika čast za nas je što smo pozvani na ovakakav, veličanstveni događaj koji je okupio ogroman broj ljudi pred malim ekranima. Gledaoci širom zemlje prate ovu svečanost... E sad, raspored sedenja. Jeste malo čudan. Organizatori su odredili da sedim ovde, ali šta sad očekujete od mene, da napravim skandal? Uostalom odavde se bolje vidi šta se dešava tamo gde su glavni. Dobro došli u "24 metra od epicentra dešavanja", rekao je Kesić uz aplauz i uvodnu špicu.


Izvor: Noizz.rs

 Zemlja kao NIJEDNA DRUGA: Najbitnije joj je da je svaki građanin SREĆAN, zabranjena je seča šuma i duvan, a u školi deca uče da budu BOLJI LJUDI


Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina.

Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.

BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU

U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.



Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj

MESTO KAO NIJEDNO NA SVETU

Butan, koji je prema svim pokazateljima zaista jedinstvno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Jednim delom i zbog toga što nisu prošli kroz ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Zemlja na Himalajima koja nikada nije osvojena niti kolonijalizovana, uspela je da se drži za svoju kulturu u periodu transformacije iz apsolutne monarhije u demokratiju.

Kod njih je protivzakonito ubijati životinje i većina stanovništva su vegetarijanci., dobro upravljanje i zaštita životne sredine.


Zemlja je zauzela jedinstven pristup turizmu, promovišući se kao "ekskluzivna destinacija" koja nudi skupe usluge za mali broj turista. Turisti mogu da posete tu zemlju samo preko licenciranih agencija, a turistički aranžmani koštaju između 200 i 250 dolara dnevno, u zavisnosti od usluge. Deo novca prikupljenog od turizma vlada Butana koristi za ulaganja u zdravstvenu negu, besplatno školstvo i izgradnju infrastrukture.

ŠKOLSTVO i EKOLOGIJA

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen, a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu. I školstvo se razlikuje u Butanu, deca u školi ne brinu samo o ocenama, već uče kako da postanu bolji ljudi, kako da čuvaju okolinu, osnovne poljoprivredne tehnike, kao i da recikliraju razne materijale.


Još jedan zanimljivost o životu u Butanu je da se šume ne seku, a stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Centralni i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni i oni su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom. Butanski ustav propisuje kako najmanje 60 odsto zemlje mora biti pošumljeno.

Zbog toga što nije urbanizovan, poseduje neverovatne prirodne lepote.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je, inače, i poslednja zemlja koja je tek 1999. godine uvela televiziju i internet, a 2003. je stigla mobilna telefonija. Od pre 19 godina zabranjena je i upotreba plastičnih kesa.

Butan je i jedina zemlja na svetu u kojoj je zabranjena prodaja i konzumacija duvana.


Dokument Arhiva Srbije u kome vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Josip Broz Tito naređuje streljanje srpskih domaćina i selidbu industrijskih postrojenja, izazvao je žešću polemiku na društvenim mrežama. U ovom dokumentu navodno Tito naređuje da se prema delu srpskog naroda "naročito strogo postupa" jer izražava vernost monarhiji čiji su članovi tada bili u Londonu.

U dokumentu pod brojem 2868 se navodi da se prema četničkim jedinicama nema milosti. U ovom dokumentu piše:
FOTO: SPO


Glavnom štabu NOV i PO Srbije

Kada budemo ušli u Srbiju, postreljati ćemo sve kulake i domaćine, a naročito sve industrijalce. Imovinu velikosrpske buržoazije, poglavito industrijske objekte i tvornice ćemo prenjeti u Hrvatsku i Sloveniju.

Naređujem osobito strogo ponašanje prema srpskom narodu koji je u više navrata pokazao neposluh i odanost monarhiji, koju mi želimo iskoreniti.

Posebno skrećem pažnju drugovima iz PO Srbije da deluju oštro i bez sentimenta prema svojim rođacima i prijateljima jer opći cilj iznad svih naših emocija. Dapače, drugovi iz PO Srbije moraju pokazati veću strogost od drugih.

Prema pripadnicima JVuO i četničkim jedinicama ne pokazivati nikakvu milost.

Smrt fašizmu Sloboda narodu!

Niški istoričar i portparol Istorijskog arhiva u Nišu, Boban Janković tvrdi da je ovaj dokument falsifikat.

FOTO: PROFIMEDIA

- U Arhivu Srbije zaista postoji dokument pod brojem 2868, ali je potpuno druge sadržine. Nema veze sa ovakvim naređenjem. Drugo, ovakva naredba nikada ne bi ostala kao pisani trag. Iako mi znamo danas da su se takve stvari sprovodile, niko tada nije bio toliko naivan da to zavede u arhivu. Ovaj dokument prvi put vidim, ali jasno je i da Tito nešto ovako i na taj način nikada ne bi izdiktirao. Danas se mnoge od takvih stvari falsifikuju. Na primer, ja na poslu imam prazne hartije iz 1933. godine pa i kasnije,a u Bugarskoj se može za neveliki novac kupiti koji god želite pečat iz nacističke Nemačke i Gestapoa tako da to svako može da falsifikuje - objašnjava Janković.

Ovaj dokument je pojedinim medijima dostavio Gradski odbor Srpskog pokreta obnove koji je zatražio pritom da se sva imena ulica u gradu koja nose imena partizanskih heroja uklone i da se ulice preimenuju.


U prestonicama širom sveta održavaju se seks žurke nedaleko od vaših očiju. Međutim, one nisu ono što ste očekivali. Jedna od organizatorki ovih zabava otkriva sve što niste znali o "zabavama pod maskama".

Ema Seil (40) je osnovala brend za osnaživanje žena pod imenom "Killing Kittens" (KK). To udruženje je osnovala kada je 2005. godine shvatila, kako kaže, da je ženama "potreban prostor gde mogu da istražuju svoju seksualnost, bez osuđivanja od strane drugih ljudi".

I dok se o tome pisalo i pričalo, kao na primer u seriji "Seks i grad", takva sloboda se još uvek nije osećala u društvu, konstatuje Ema.

- Žene su još uvek bile osuđivane zbog veza na jednu noć, dok su muškarci zbog istih takvih veza važili za frajere - kaže ona za Biznis Insajder.

"Postojala je realna neravnoteža u tome i ja sam želela da uradim nešto po tom pitanju", ističe Seil.

Događaji koje organizuje najpre su bili skromni. Na mesečnom nivou na njih je dolazilo između 30 i 50 ljudi. Međutim, vrlo brzo se vest o tim zabavama proširila "od usta do usta", kaže njihova domaćica.

"KK" sada prave zabave u gradovima širom sveta. Žurke, koje imaju između 60 i 200 gostiju, održavaju se u apartmanima, vilama i rančevima u Londonu, Njujorku, Parizu, Veneciji, Sidneju...


Glavna organizatorka kaže da su "KK" izgradile pravi pokret. Njihova pravila su veoma striktna, pa tako, na primer, svi moraju da budu maskirani na večernjim zabavama.

Jedno od najstrožih pravila je da muškarci ne smeju prvi da priđu ženi.

Na ulazu svi dobijaju koktel ili šampanjac, a unutra ih zabavljaju di-džejevi i plesači.

Ema Seil ističe da većina ljudi misli da, kada dođete na takvu žurku, odmah morate da se skinete i imate seks sa nekim.

Druga predrasuda je, kako kaže, to što ljudi njihove žurke poistovećuju sa svingerskim zabavama.

- Nije baš tako. Ima svega 19 odsto članova koji su partneri. Ostali su slobodni, a parovi uopšte ne doživljavaju sebe kao svingere - objašnjava Seil.

Ona dodaje da pored zabava, "KK" organizuje razgovore, radionice i vikend susrete koji imaju za cilj osnaživanje samopouzdanja, pogotovo kod žena.

Ipak, glavni spektar njihovog interesovanja ostaju zabave, ali zarad ostvarenja fantazija njihovih članova, "KK" izlaze iz svojih prostorija.

- Jednom smo kidnapovali momka, koji je želeo da ga ukrade Betmen, a da ga spase Super žena - priseća se osnivačica ovog neobičnog kluba.

Ko želi da postane njihov član mora da se registruje na "KK" platformi i da prođe kroz proces provere koji podrazumeva i postavljanje prave fotografije. Cena registracije iznosi 20 funti.

Takođe, možete da budete i besplatan član, ili da jednostavno plaćate ulaznice za njihove događaje.

"Killing Kittens" za svoje članove ima platformu na kojoj za 10 funti mesečno njihovi korisnici mogu da četuju i zakazuju sastanke sa drugim ljudima.

"KK" najavljuje ozbiljniji prelazak u digitalni svet, a vrednost kompanije je već procenjena na pet miliona funti.

- Moji prijatelji su proveli deceniju objašnjavajući mi da treba da nađem pravi posao. Sada ih pitam da li razumeju da ga već imam - zaključila je Ema Seil.

Da li vam je poznata razlika između kriptogamiste i kriptogramiste? Nije. Izgleda da nije bila ni nekome u britanskom Minstarstvu odbrane u vreme Drugog svetskog rata.


To ministarstvo je 1939. godine regrutovalo Džefrija Tendija za posao u Blečli parku, tajnom britanskom, a potom i savezničkom, kriptoanalitičkom centru za razbijanje neprijateljskih šifara, poznatom po uspešnom dekodiranju nemačke Enigma mašine.

Tendi je do tada radio kao kriptogamista, odnosno stručnjak za bescvetnu reprodukciju biljaka, kao što su morska trava, mahovine i paprat, pomoću spora.

Međutim, neko je u Ministarstvu odbrane pomešao naziv njegove profesije (kriptogamista) i zanimanje onoga ko dešifruje šifrovane poruke (kriptogramista, odnosno kriptograf).

Tako je Džefri Tendi završio u timu čuvenog matematičara Alana Turinga, radeći na "provaljivanju" najpoznatijeg uređaja za šifrovanje poruka tokom Drugog svetskog rata, piše Indieendent.



Tandi je dao sve od sebe da nauči sve što je bilo važno i neophodno da bi profesionalno vršio službu za koju je greškom odabran. U Blečli parku je radio pune dve godine.

Iako nije bio matematički genije poput Alana Turinga, odigrao je značajnu ulogu u dešifrovanju Enigme.

A taj uspeh britanskih kriptografa je, prema tvrdnjama pojedinih istoričara, uticao na konačan ishod Drugog svetskog rata i konačni poraz nacističke Nemačke.


KADA VIDITE FOTOGRAFIJE, BIĆE VAM JASNO ZAŠTO!


Ovo je jedna profesorica matematike, a koja je snimljena od strane jednog učenika. Nakon što ju je taj učenik snimio, ona je postala popularna preko noći, a njeno ime je Oksana Neveselaja. Ona je Beloruskinja iz Minska, a njena popularnost je sada ogromna.


Ona je trenutno jedna od najpopularnijih profesorica na svetu, i na Instagramu ima trenutno 759 000 pratilaca.
Kod ove profesorice bi svi želeli otići na čas i ne bi ni razmišljali da beže s njenih časova. Kada pogledate njene fotografije, onda smo sigurni da ćete reći isto i složiti se sa nama.


Kada su ga ljudi malo bolje počeli gledati, onda se priča totalno proširila o ovoj zgodnoj profesorici. Profesorica je jedna mlada plavuša na koju su sve mame ljubomorne, ali se zato svi očevi rado odazivaju na razogovor ako je njihovo dete napravilo neki problem. Ostale profesorice su ljubomorne na nju, a svi je obožavaju.

Svaka njena fotografija koju objavi na društvenim mrežama ima po desetine hiljada lajkova, a sigurni smo da to nije zbog toga što dobro radi svoj posao. Njen izgled je zaista zanosan, a deca se sigurno teško koncentrišu na njenoj nastavi jer njena lepota oduzima dah. Spremili smo i taj snimak koji je učenik snimio.



Ona se u videu nalazi ispred table gde pokušava nešto objasniti deci na času. Može se primetiti da niko ne priča na njenom času, e sad da li je to jer je ona autoritet, ili zbog toga što ne mogu pričati zbog njegnog izgleda, još uvek nam nije poznato.





c


То је прави јунак нашег доба. А серија је прича о последицама тако формираног човека на његове брижне, породицу, пријатеље, на друштво и, коначно, њега самог“, рекао је Павић

Синиша Павић, аутор ТВ серија говори је о новој репризи „Бољег живота“, као и о плановима за снимање нове ТВ приче.

„Писац не треба да објашњава своје дело. То треба да раде други. У Хрватској је неко објавио читав есеј о „Бољем животу“. Сјајну анализу. Неки одговори су у самом занату: јасно постављена прича у првој епизоди. Са довољно потенцијала да се развија и уводи мноштво ликова, од којих свако има своју причу, јак мотив да уђе у ону основу, да нико не буде у кадру ако нема разлога да буде ту, као ни она пушка код Чехова. Динамика драматургије. То је оно што треба да се научи пре него што се узме оловка у руке, а онда све оно што се не може научити, па се не може ни објаснити, а називамо талентом, даром од родитеља, природе или Бога“, рекао је Павић о гледаности реприза док је на питање зашто се серија опет репризира додао да то није питање за њега.

Павић је рекао и да пише сценарио за нову серију, али да није завршена и укратко објаснио о чему ће бити речи.

„Укратко: човек на погрешном месту. Некакав нови Шурда. С тим што је Шурда тражио своје место испитујући себе самог за шта је способан и да ли има талента. Овај нови се не пита. Стицајем околности доћи ће на месту где не би требало да буде, које је изнад његових могућности. Али, он га, за разлику од Шурде, прихвата. То је прави јунак нашег доба. А серија је прича о последицама тако формираног човека на његове брижне, породицу, пријатеље, на друштво и, коначно, њега самог“, рекао је Павић у интервјуу за Kурир.

Na slici je mlada devojka sa crvenom maramom na glavi koja joj zasenjuje lice i košuljom nežnih boja sa dubokim dekolteom koji joj delom otkriva grudi
Adolf Hitler


Portret mlade žene koji je naslikao bivši nacistički vođa Adolf Hitler, naredne nedelje će se naći na aukciji sa početnom cenom od 60.000 evra, objavila je nemačka aukcijska kuća "Vidler".

Ulje na platnu dimenzija 63 x 48 cm sa Hitlerovim potpisom prikazuje Šarlotu Lobžoje, Francuskinju koju je upoznao u toj zemlji tokom Prvog svetskog rata i sa kojom se pretpostavlja da je bio u ljubavnoj vezi, prenosi Hina.

"Sliku su kupili neimenovani flamanski industrijalci 1967. godine", navodi se u saopštenju "Vidlera".

Na slici je mlada devojka sa crvenom maramom na glavi koja joj zasenjuje lice i košuljom nežnih boja sa dubokim dekolteom koji joj delom otkriva grudi.

Ako ćemo da merimo po površini, Kalifornija Siti je treći najveći grad u istoimenoj američkoj saveznoj državi. Problem je u tome što taj grad tehnički postoji, ali ga jednostavno nema. Evo i kako.
Kalifornija Siti, naime, ima ucrtane i imenovane ulice, raskrsnice, saobraćajne znakove, čak i hiljade vlasnika parcela, ali je i dan danas gola pustinja jer nikada niko nije došao da ga sagradi.
aazx

Nažalost, iako je Mendelson na papiru i na maketama sve to divno osmislio, ljudi su počeli da pristižu tek na kašičicu, pa je prvi gradonačelnik Kalifornija Sitija Ted Saterlend rekao da je u početku u gradu živelo tek 300 ljudi.

Do danas se taj broj popeo na jedva 15 hiljada, što drugim rečima znači da je velika većina grada ostala tek ogromna pustinja kroz čije vas “ulice”, bizarno ali istinito, svejedno može navoditi GPS.
Većina ljudi koji žive u Kalifornija Sitiju uglavnom radi u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Edvards, a zanimljivo je istaći i to da je postao potpuno funkcionalna mala zajednica, koja čak ima i zatvor.


Ipak, budući da su sa godinama brojni vlasnici parcela prestali da plaćaju poreze kako bi im država oduzela zemljišta, teško je verovati da će Mendelsonova vizija tako skoro zaživeti. Za njega to svejedno nije bila propala investicija jer je od prodaje zemljišta dobio velike pare, međutim nebodere, podzemnu železnicu, dvorane, trgovačke centre i pozorišta živ nije dočekao.
Iza njega je ostalo tek maštanje o velegradu izgrađenom oko velikog veštačkog jezera, fantazija o životu u pustinji na uglavnom prijatnoj temperaturi (u decembru je prosečna temperatura 1°C , a u julu 36 °C).

Iako su aerodromi mesta na kojima ljudi kratko borave, osim onih kojima je to radno mesto, aerodromi odaju prvi utisak o zemlji u kojoj se turisti prvi put nađu.
Bilo da je reč o svetskim metropolama ili poznatim lokacijama, postoje aerodromi koji se od ostalih ističu po svojoj lepoti, arhitekturi, dok poneki čak sadrže i golf terene ili bioskope. 

"Biznis insajder" napravio je listu 14 najlepših aerodroma širom sveta.

Adolfo Suárez Madrid–Barajas Airport – Španija

Vancouver International Airport - Kanada

Singapore Changi Airport

Kuala Lumpur International Airport - Malezija

Munich Airport - Nemačka

Heydar Aliyev International Airport

Shenzhen Bao'an International Airport - Kina

Hong Kong International Airport - Kina

Hamad International Airport - Katar

Dubai International Airport - Ujedinjeni Arapski Emirati

Beijing Capital International Airport - Kina

Marrakesh Menara Airport - Maroko

Incheon International Airport - Južna Koreja

Haneda Airport - Japan


Vremenom, monotona dnevna rutina može dosaditi čak i vedrim ljudima. Svet je, međutim, lepo mesto, puno zanimljivih stvari u svakom uglu. Mi smo prikupili retke slike svakodnevno viđenih predmeta kako bi vam ponovo otkrili njihovu lepotu i možda čak proširili vaše vidike, ko zna.


1. Ovo je fotografija koju je NASA uzela - svemirski šatl koji napušta našu atmosferu

2. Unutrašnjost ove gitare izgleda kao stan koji ne mogu da priuštim

3. Ovo je način na koji se polaže put od cigala u Holandiji

4. Ovako izgleda lotus (pogled odozdo)

5. Gledajući u dvoranu pozorišta iza pozornice/scene

6. Krvni sudovi ruke

7. Ovako izgleda savremeni bojni brod dok je još na suvom

8. Rani ljudski embrion na vrhu igle

9. Jeste li se ikada zapitali kako je na vrhu Everesta?

10. Biseri

11. Da li ste se ikada pitali kako CT skener izgleda bez pokrivača na njemu

12. Vrata trezora u banci iz 1800. godine

13. Prepolovljena "Živa ograda"

14. Ako ste se ikada zapitali kako oni ugrađuju te ogromne dalekovode

15. Unutrašnjost krivog tornja u Pisi je prazan

16. Ovako izgleda kontrolna soba za saobraćaj u Pekingu

17. Moderni vatromet - kao da se nikada nije ni menjao

18. Unutrašnjost kugle za kuglanje. Deluje veoma čudno

19. Ovako izgleda cimet tek skinuta kora sa drveta

20. Retka šansa da se vidi propeler turbine u gradu (polomljen vetrom)

21. Podno grejanje pre stavljanja parketa ili nečega preko

22. Leica kamera (Lajka, presek sočiva)

23. Ona mala kuglica u boci spreja za farbanje

24. Unutar Golf kugli 

25. Pasta za zube (tuba) isečena na pola

26. Čaura ručne granate, popularne "kašikare" isečene na pola

27. Ovako facebook izgleda na telefonu starom 10 godina

28. Benzinska pumpa (pod zemljom)

29. Zippo upaljač na pola

30. Pokretne stepenice u fazi izgradnje

31. Bandži kabl presečen ( od ovoga nekome život zavisi, bukvalno)


Powered by Blogger.