Showing posts with label Titanik. Show all posts

Istina o tome šta su radili sa mrtvima sa Titanika otkrivena je u tajnim telegramima
foto: Pinterest

Titanik je potonuo pre 105 godina, ali detalji ove morske tragedije koja nikad do kraja nije razjašnjena ne prestaje da intrigira ljude. Brod je potonuo u noći između 14. i 15. aprila 1912. oko 740 kilometara od najbližeg kopna, a prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon potonuća - dugo nakon što je i poslednja žrtva u ledenom moru umrla. Naime, temperatura vode iznosila je 2,2 Celzijusa, pri kojoj ljudsko preživljavanje iznosi tek 15-ak minuta. Živote je izgubilo 1517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 posto.

Na Titaniku se nalazilo 20 čamaca za spašavanje koji su ukupno mogli primiti tek oko 1.100 putnika – polovinu onih koji su se te kobne noći nalazili na brodu – ali i to je bilo u skladu sa zakonskim propisima toga doba te se smatralo dovoljnim. Uprkos tome, tek je 700 putnika uspelo ući u čamce za spašavanje; većina ih je poluprazna napuštala brod te je skoro u svakome još bilo slobodnih mesta.


Ali šta se dogodilo sa telima?

Istinu o tome skrivaju tajni telegrami, čiji su autori verovali kako nikad neće izaći u javnost. U tim telegrafima je jasno kako je kapetan jednog od spasilačkih brodova, Mackay-Bennet, želeo da izvuče sva tela iz mora. Ali, ubrzo je shvatio kako je njegov brod premali za 334 tela koliko su ih našli. Tada su doneli kontroverznu odluku - izbaciće leševe od putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi im ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase

Naime, mišljenje posade je bilo kako oni imaju veća prava na dostojanstvenu sahranu. Od 334 pronađena tela, iz broda ih je izbačeno čak više od sto, a ona nikad više nisu pronađena u bespućima Atlantskog oceana. Istinu o tome šta se dogodilo skrivali su dugo poverljivi telegrami, koje su naknadno istoričari iskopali iz tajnih arhiva.

Mrtve sa Titanika iz najsiromašnije klase su izbacivali sa broda

Sirotinja ostala da pluta

U prvom telegramu kapetan je napisao "Apsolutno morate dovesti sva tela koja stanu na spasilački brod". Ali, s broda Mackay-Bennet ubrzo je odgovoreno "Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela sahrane na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodica da ih zadržimo?". Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je kako će se izbaciti tela žrtava siromašnijih putnika, dok će ostaci onih bogatijih biti vraćeni njihovim porodicama.

Užas pet dana kasnije

Kad se SS Bremen, brod koji je plovio iz Nemačke u Ameriku pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su vrištati. Bremen se pridružio brodu Carpathia, a njihova misija je bila sakupiti ostatke tela koji se mogu pronaći. U daljini su mogli videti bele mrlje, koje su zapravo bile smrznuta tela mrtvih koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima iza potonuća, celo se mesto pretvorilo u ogromnu vodenu grobnicu, s gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa, zaleđenim leševima i sveštenikovim rečima koji ih je ispraćao.

foto: Pinterest

"Videli smo ženu u spavaćici s bebom čvrsto prislonjenom na njezina prsa", posvedočila je Johanna Stunke, putnica Bremena.
"Bilo je tamo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili obučeni za ples i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spašavanje i dvoje dece u rukama."
Posada je sve zajedno opisala kao "hladno, mokro, jadno i neutešno". Do kraja aprila, kombinacija soli i sunca počela je uništavati pojaseve i tela su počela nestajati u dubinama okeana. U junu iste godine je ipak su pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bila su to tela brodskog konobara i kuhinjskog radnika.

Čuveni film "Titanik" Džejmsa Kamerona početkom novembra je napunio 20 godina od premijere. Ostao je upamćen po dužini, ceni, po činjenici da je zarad snimanja napravljena gotovo identična kopija čuvenog broda, kao i po nekoliko antologijskih scena...

Jeste se zapitali da li je, možda, film mogao da bude još bolji? Odogovor na to pitanje je: Da!

Jedna obirisana scena mogla je da bude "šlag na torti" Oskarom nagrađene romantične tragedije, naravno, da nije izbačena.

Iako je kraća verzija scene, u kojoj preživelima sa Titanika pomažu da se ukrcaju na spasilački brod Karpatija, duža verzija iste scene otkriva mnogo više detalja, koji bi verovatno ostavili mnogo jači utisak na gledaoce.

U izostavljenom delu može se videti osećaj krivice na licu Džozefa Brusa Ismeja, visoko rangiranog oficira kompanije koja je bila vlasnik Titanika, a koji je sa raznih strana bio obeležen kao kukavica u strašnoj tragediji.

Vidimo i Rouz koja se ukrcava na brod, u trenutku dok je majka frenetično traži. U sceni se nakratko pojavljuje i Rouzin verenik Kal, čija sudbina ostaje nerazjašnjena u osnovnoj verziji filma.

Pogledajte scenu, pa procenite da li bi film sa njom delovao upečatljivije.


Priču o Titaniku svi znamo, bilo da smo gledali film ili ne. Ali, znamo li sve detalje? Evo nekih koje će vas "zakucati" za stolicu...

15. aprila 1912. godine potonuo je udarivši u ledeni breg, do tada najveći brod na svetu, Titanik, i to na svom prvom putovanju.


Sudbina putnika broda Titanik, koji su te noći 5. aprila 1912. godine doživeli tragediju na Atlantiku, bilo da su preživeli ili ne, nije baš onakva kakvu je u kultnom filmu prikazao reditelj Džejms Kameron.
Ali, nisu ni svi detalji iz romantizirane verzije događaja netačni.

Spisak od 12 detalja vezanih za najpoznatiju tragediju na moru, koji su uglavnom bili nepoznati široj javnosti.

1. Prvobitno, bilo je zamišljeno da svi putnici prođu kroz "lažnu uzbunu", odnosno svojevrstan trening za slučaj opasnosti od katastrofe, ali je vežba otkazana. Bila je predviđena za dan uoči potonuća broda.

2. Jedna od najupečatljivijih scena u filmu, koji je oborio sve rekorde po gledanosti (i prihodima) 1997. godine, jeste onaj gde orkestar zadužen za atmosferu na brodu nastavlja da svira ariju, uprkos potpunom haosu na brodu. To se, zaista, dogodilo i tu priču ispričalo je nekoliko srećnika koji su uspeli da se spasu.

3. Milton Herši, osnivač čuvene fabrike čokolade koja je i danas jedan od najvećih proizvođača "plemenitog slatkiša" na svetu, imao je karte za putovanje Titanikom, ali je u poslednji čas otkazao rezervaciju, zbog poslovnog sastanka koji je zakazan neposredno pred put.

4. Na brodu je bilo i nekoliko japanskih turista, a jedan od njih uspeo je da preživi nesreću. Po povratku u Japan, bio je izložen javnom ruglu i nazvan kukavicom zbog toga što je odlučio da pokuša da se spase, a nije ostao na brodu koji tone.

5. Čuvena četiri dimnjaka na Titaniku su bili farsa. Samo tri od njih su zapravo radili, a četvrti je bio tu samo da bi brod učinio još impresivnijim.

6. Budžet filma Titanik (oko 200 miliona dolara) bio znatno "jači" od onog koji su brodograditeljima u Liverpulu omogućili vlasnici broda, ljudi iz kompanije "White Star Line".

7. Stručnjaci su utvrdili da je santa leda, u koju je udario brod, zaplovila morima oko 1000. godine pre nove ere. Dakle, da je skoro 3.000 godina kasnije, uz neizbežan ljudski faktor, izazvala smrt više od 1.500 ljudi.

8. Američki brod "The Californian" bio je veoma blizu Titanika i mogao je brzo da pruži preko potrebnu pomoć posadi i putnicima tokom spasavanja, ali je otplovio dalje zbog loše komunikacije.

9. Do danas, skoro 110 godina kasnije, Titanik je ostao jedini "ocean liner", odosno kruzer, koji je potonuo zbog sudara sa santom leda.

10. Šef Titanikove pekare, zadužen za kolače i druge poslastice, preživeo je potonuće broda zahvaljujući ogromnoj količini alkohola koju je imao u sebi. Mortus pijan, on je imao više sreće nego pameti, jer je količina alkohola u njegovom telu sprečila da dođe do brzog smrzavanja u ledenoj vodi. On je spasen posle puna dva sata u vodi, dok je u međuvremenu većina ostalih davljenika preminula od smrzavanja.

11. Uprkos tome što većina verzija događaja podrazumeva da na brodu nije bilo dovoljno čamaca za spasavanje i da je tek polovina putnika, a bilo ih je oko 2.200, mogla da se ukrca, specifikacija kaže drugačije. Prema zvaničnim papirima, na čamcima za spasavanje bilo je sasvim dovoljno mesta za sve putnike, pod uslovom da su bili popunjeni do kraja. U panici, ljudi su otplovljavali od broda i sa polupraznim čamcima...

12. Rekonstrukcijom nesreće utvrđeno je da bi tragedija bila izbegnuta da je kapetan broda dobio informaciju da se ispred njega nalazi ledeni breg samo 30 sekundi ranije nego što se to zapravo dogodilo. Trideset sekundi...


Powered by Blogger.