Showing posts with label Hrana i Piće. Show all posts

Iako je limun suptropska zimzelena biljka, može se gajiti i u našim krajevima ali uz posebnu brigu i pažnju. Svojim svetlozelenim listovima, belim cvetovima i mirisnim žutim plodovima, uneće vedrinu u svaki dom.


Gajenje limuna u kući ne bi trebalo da bude težak posao, ako pratite savete stručnjaka jer postoje neka pravila za pravilan uzgoj koja morate poštovati.

Nega limuna u saksiji u stanu

Limun traži dosta svetlosti pa zato birajte mesto u sobi koje gleda na jug ili jugoistok. Ako baš imate problem sa svetlošću u stanu, možete iskoristiti fluorescentnu svetiljku od 40 vati.

Zalivanje kućnog limuna

Ako je Vaš limun smešten u relativno tamnoj prostoriji, zalivajte ga na dve nedelje. Ako ga držite u toloj i svetloj prostoriji, zalivanje je neophodno svake nedelje. Pošto drvo limuna ne podnosi suv vazduh, obavezno mu prskajte lišće više puta sedmično.
Inače, zalivanje limuna treba da bude umereno, kada je u pitanju količina vode. Zimi zalivajte vaš limun na desetak dana, a leti svakog dana, naravno, uz prskanje listova. Najoptimalnije je zalivanje kišnicom i mekom vodom. Nikako ne koristite hladnu, već mlaku vodu, inače će listovi početi polako da opadaju.

Limun tokom leta

Leto bi limun trebalo da provede na balkonu, u bašti ili na terasi. Stavite ga na sunčano mesto, ali ga obavezno unesite u kuću pre prvih jutarnjih mrazeva.
U slučaju da nemate terasu ni vrt, limun može i leti ostati u kući, ali uz redovno provetravanje prostorije u kojoj ga držite uz zalivanje na oko 5 dana.

Limun tokom zime

Mrazevi oštećuju stablo drveta limuna pa nikako ne treba dozvoliti da bude na velikim hladnoćama. Stavite ga u predsoblje, ali nikako u podrum. Optimalni uslovi tokom zime za kućni limun podrazumevaju temperaturu od 7 do 13 stepeni i dosta svetlosti. Minimalno ga zalivajte, tek da se zemlja ne bi osušila.
Ako tokom zime preterate sa zalivanjem, biljka može da istruli i ugine.
Inače, limun zimi neće rasti u visinu, neće listati već je u posebnoj fazi odmaranja. Jedino će cvetati ako ga držite u toploj prostoriji, ali ni tada neće da zametne plodove.
U toku zime ne raste, ne lista, niti zameće plodove, već se odmara. Ako se drži u toploj prostoriji, i dalje raste i cveta, ali neće da zametne plodove.
Saksija sa limunom bi trebalo da se stavi na podmetač sa šljunkom. Šljunak u posudamaili podmetačima će omogućiti drenažu i sprečiti gubitak vlage.

Prihrana limuna

Tokom perioda vegetacije, neophodno je prihranjivanje biljke dva puta sedmično. Djubrite ga gnojivom za citrusne biljke u poznu zimu i početkom proleća.

Menjanje zemlje

Zemlja za limun mora se promeniti na dve godine. Izvucite biljku limuna sa sve korenom iz saksije, zatim napunite saksiju novom zemljom do polovine visine saksije, sabijte je i umetnite koren koji ćete zatrpati zemljom do visine od oko 10 cm stabla. Nakon toga, važno je da se limun dobro zalije.

Razmnožavanje limuna

Najlakše je razmnožavanje limuna putem semena, ali ako želite kvalitetne plodove, potrebno je kalemljenje nakon godinu dana, na okce. Možda je bolje, da nabavite kalemljeni limun koji već ima zelene i zrele plodove i po koji cvetić.

Razmnožavanje reznicama je takodje dobar način. Izaberite kvalitetnu reznicu, ubodite je u treset, stavite na svetlo mesti i pokrijte najlonom koji ćete otkrivati svakog dana u trajanju od oko 5 minuta. Nakon otprilike 6 sedmica, limun će početi da raste i tada se najlon skida.



Orezivanje i presadjivanje limuna
Na tri do četiri godine, limun koji je mlad, treba da se presadi a krošnja da se oreže. Takodje, iskoristitie presadjivanje da promenite zemlju tako što ćete koristiti mešavinu treseta, komposta i malo peska. Nadno posude stavite malo šljunka ili keramičkih komadića.
Vrlo velika, starija limunova stabla, se više ne presadjuju, već je potrebno samo menjanje zemlje i to površinskog sloja.
Redovno orezivanje svake godine doprineće da se krošnja lepo formira, posebno ako je limun još mlad.

Bolesti limuna

Poznato je da je limun osetljiv na lisnate, štitaste i vunaste vaši. Čim se pojave ove štetočine, odmah stavite vaše drvo limuna pod tuš, a onda nanesite insekticid koji će Vam preporučiti u poljoprivrednoj apoteci. Nemojte da čekate sa lečenjem jer će ono biti manje uspešno kada listovi počnu da se kovrdžaju.
Ako poštujete sve navedene smernice, limun će Vam cvetati i davati plodove svake godine. Pravilna nega koju ćete mu pružiti, omogućiće da drvo limuna živi i do 20 godina.
I na kraju, ako poštujete feng šui filozofiju, stavite drvo limuna pored ulaska u Vaš dom, jer tako donosi prosperitet i blagostanje. Nemojte se bojiti da će limun negativno uticati na vazduh u kući, na protiv, limun je biljka koja dezinfikuje sredinu u kojoj raste.





Sastojci:

Za kore:
11 žumanaca,
11 kašika šećera,
11 kašika ulja,
11 kašika mleka
11 kašika brašna
malo praška za pecivo
kora limuna


Za šaum
11 belanaca
11 kašika šećera


Za preliv (agda)
2×11 (tj. 22) kašika šećera
11 kašika vode
 kriška limuna


Priprema:

Na početku izmeriti sastojke za preliv (agdu) i staviti na laganu vatru da se kuvaju!

Zatim odvojiti belance od žumanaca. Umutiti žumanca i šećer, dodati ulje, pa mleko i na kraju brašno pomešano sa praškom za pecivo i limunovom korom.
Izliti smesu u namazanu tepsiju i peći 10-tak minuta na temperaturi od 200 °C (više ili manje, zavisno od vaše pećnice).

U preliv (agdu) dodati limun.

Zatim napraviti šaum, i to ovako: mutiti belanca, prvo na najmanjoj brzini miksera 2 minuta, onda na većoj i dodavati po kašiku šećera i mutiti. Na kraju povećati na najveću brzinu.
Umućenim belancima dodati preliv (agdu) i dobro izmutiti mikserom. Belanca morate zaista dobro umutiti, mutite sve vreme dok se peče kore, a posebno ih dobro umutite kad dodate preliv (agdu).
Preko kore izliti šaum, poravnajte i vratite u pećnicu na 4-5 minuta, tako da se formira korica.

Ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi, a zatim stavite u frižider.

Napomena: Od navedene količine namirnica napravi se zaista povelik kolač (dimenzija tepsije za pečenje kore treba biti cca 40×30 cm!). Ako želita manji kolač, smanjite količinu namirnica, što je vrlo lako napraviti budući da svega ide po 11.


Turska je uvela seriju kriterijuma za baklavu, tradicionalnu orijentalnu poslaticu koja potiče sa jugoistoka zemlje, a poznata je širom sveta. Evo od čega se pravi prava turska baklava.




Cilj ove mere je standardizacija proizvodnje baklave koja se često pravi od sastojaka lošijeg kvaliteta kako bi se smanjili troškovi, saopštio je Turski institut za standarde (TSE).
Baklava "mora da ima prepoznatljivu zlatnu boju, sirup ne sme da bude previše gust niti da stvara osećaj peckanja u grlu, trebalo bi da se topi u ustima bez žvakanja", ističe se u saoštenju TSE.

U njenoj pripremi moraju da se koriste brašno, so, voda, minimalna količina masnoće i beli šećer, kao i pistaći, a svako parče bi trebalo da bude 35 milimetara debljine, navodi TSE.

Ustanovljeno je da su nesavesni proizvođači poslednjih godina varali mušterije koristeći alternativne sastojke, poput graška umesto pistaća ili fruktoznog sirupa umesto šećera, piše u saopštenju.

Oko porekla baklave su se godinama vodile žučne rasprave između Turske i Grčke, ali i polovine zemalja Bliskog istoka.

Sama reč "baklava", takođe, je bila predmet višegodišnjeg spora, ali TSE tvrdi da ona vuče poreklo od stare turske reči "baklagu" ili "baklagi".

Baklava, opisana kao poslastica napravljena od tankih kora, sa nadevom od griza i Antep pistaća, postala je prvi turski proizvod koji je registrovan u Evropskoj uniji i stekla status "zaštićenog proizvoda".
Powered by Blogger.