Showing posts with label Članak. Show all posts

Glumica koju su pratile brojne kontroverze pronađena je mrtva u svom stanu 23. septembra 2008. godine. Imala je 48 godina, a preminula je od prevelike doze droge.
SONJA SAVIĆ • PRINT SCREEN / YOUTUBE
Sonja je sahranjena u rodnom selu Donja Gorevnica, a niko od njenih kolega nije prisustvovao sahrani.

Glumica koja je bila simbol novog talasa beogradskih umetnika rušila je tabue, živela ispred svog vremena i često bila neshvaćena. Nekoliko godina je živela i radila u Sloveniji, gde je tretirana kao velika zvezda.


- Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem, pojma nemam. Da nije bilo Slovenije, ne bih preživela devedesete, a isto važi i za ovo vreme. Volela bih da dobijem sredstva i napravim samo još jedan savremeni sajber mjuzikhol koji bi prerastao u klabing, ali ovaj grad izgleda da nema afiniteta prema meni. Često čujem da da govore kako sam ekscesna ličnost, mada kad radim nikad nisam takva, pitajte koga hoćete – rekla je jednom prilikom Sonja.

Nije bila tajna da je bila ludo zaljubljena u džez muzičara Vlajka Lalića, koji je bio njena prva ljubav. Međutim, tragedija u kojoj je on poginuo ih je zauvek razdvojila.


- Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom – rekla je Sonja u jednom intervjuu za "Story".

O porodici i deci je govorila i gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom":

- Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu. Nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu i da se drogiram. Bože oprosti, sačuvaj i sakloni. Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli - rekla je tom prilikom.

Poslednji intervju Sonja je dala samo 2 meseca pre smrti, u julu 2008. godine, za crnogorske "Vijesti".

- Ono čime mogu da se ponesem, ne ponosim, nego ponesem, to je što sam uspela da izbrišem granicu između života i poziva. Da li to svaki put uspešno dočaram i do koje mere mogu da vladam scenom ne znam. Trudim se da moja reč dovoljno dugo putuje da može publici da zadrži pažnju, jer, i posle toliko godina, ja i dalje brinem o tome šta publika misli - rekla je tada.


U ovom razgovoru, na stepenicama gradske tvrđave u Nikšiću, podsetila se reči svoje bake koja joj je uvek govorila da se u ljudskim očima sve može pročitati. U njenim očima tada se videla tuga i samoća.

– Ima još jedna bakina izreka koje se često setim – žagre ti se oči. Danas bi mnogim generacijama, kada prođe ponoć, mogli to da kažemo. A njima oči žagre od ko zna čega, a to nije dobro ni za njih ni za porodicu - rekla je glumica, i dodala:

- Izgleda da je samoća cena moje slobode.

Dva meseca posle ovih reči Sonja je zauvek sklopila oči.

 Zemlja kao NIJEDNA DRUGA: Najbitnije joj je da je svaki građanin SREĆAN, zabranjena je seča šuma i duvan, a u školi deca uče da budu BOLJI LJUDI


Butan ili Kraljevina Butan, zemlja u južnoj Aziji, ima nešto što nema nijedna država na svetu. U njoj je ljudima koji vode zemlju više stalo do sreće njenih stanovnika, nego do politike. Butan jedini na svetu nema bruto nacionalnog proizvoda (BDP), ali zato imaju Ministarstvo sreće. A glavni cilj države je potraga za srećom svakog građanina.

Na jugu, istoku i zapadu Butan se graniči sa Indijom, dok se na severu graniči sa Kinom, a nalazi se na istočnom obodu Himalaja. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam.

BRUTO NACIONALNA SREĆA U USTAVU

U Butanu pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava. Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalna sreća. To je indikator kojim su zamenenili BDP.



Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Po istraživanju magazina "Biznisvik" iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.

U ovoj azijskoj zemlji se tokom popisa stanovništa između ostalog, postavlja i pitanje "da li ste srećni?" U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su "veoma srećni", 47,9 posto se oseća "umereno srećnima", a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su "nesrećni".

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma. Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj

MESTO KAO NIJEDNO NA SVETU

Butan, koji je prema svim pokazateljima zaista jedinstvno mesto na ovoj planeti, puno je manje pogođen globalnim problemima kao što su glad i kriminal. Ljudi tamo žive zadovoljnim životom, nisu opsednuti modernom tehnologijom i uspešno su sačuvali svoju jedinstvenu kulturnu baštinu. Jednim delom i zbog toga što nisu prošli kroz ratna razaranja ili ekstremno siromaštvo.

Zemlja na Himalajima koja nikada nije osvojena niti kolonijalizovana, uspela je da se drži za svoju kulturu u periodu transformacije iz apsolutne monarhije u demokratiju.

Kod njih je protivzakonito ubijati životinje i većina stanovništva su vegetarijanci., dobro upravljanje i zaštita životne sredine.


Zemlja je zauzela jedinstven pristup turizmu, promovišući se kao "ekskluzivna destinacija" koja nudi skupe usluge za mali broj turista. Turisti mogu da posete tu zemlju samo preko licenciranih agencija, a turistički aranžmani koštaju između 200 i 250 dolara dnevno, u zavisnosti od usluge. Deo novca prikupljenog od turizma vlada Butana koristi za ulaganja u zdravstvenu negu, besplatno školstvo i izgradnju infrastrukture.

ŠKOLSTVO i EKOLOGIJA

U poslednjih 20 godina životni vek u Butanu je udvostručen, a skoro sva deca u ovoj ne tako bogatoj zemlji idu u školu. I školstvo se razlikuje u Butanu, deca u školi ne brinu samo o ocenama, već uče kako da postanu bolji ljudi, kako da čuvaju okolinu, osnovne poljoprivredne tehnike, kao i da recikliraju razne materijale.


Još jedan zanimljivost o životu u Butanu je da se šume ne seku, a stanovništvo se uvek trudi da posadi što više stabala. Centralni i južni delovi zemlje uopšte nisu razvijeni i oni su u principu veliki prirodni rezervati sa bogatom florom i faunom. Butanski ustav propisuje kako najmanje 60 odsto zemlje mora biti pošumljeno.

Zbog toga što nije urbanizovan, poseduje neverovatne prirodne lepote.

Takođe, u skladu sa očuvanjem životne sredine Butan je uveo pešački dan jednom mesečno. Na taj dan svi zaposleni idu pešice na posao i niko ne ide automobilima kako ne bi dodatno zagađivali okolinu.

Butan je, inače, i poslednja zemlja koja je tek 1999. godine uvela televiziju i internet, a 2003. je stigla mobilna telefonija. Od pre 19 godina zabranjena je i upotreba plastičnih kesa.

Butan je i jedina zemlja na svetu u kojoj je zabranjena prodaja i konzumacija duvana.

Istina je da nije pristojno "osećati se" u javnom prevozu, posebno leti kad su velike vrućine i svi se mnogo znojimo. Međutim, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da i preterivanje s ličnom higijenom može da bude opasno
Većina nas koji živimo u 21. veku tušira se svaki dan smatrajući da, ako se makar jednom preskoči kupanje, to nešto nezdravo i loše. Pritom, svi znamo da postoje osobe u našem neposrednom okruženju koji se “plaše vode”, odnosno da nisu skloni da baš često uđu kadu ili tuš-kabinu i operu se.

Tuširanje
Foto:stil.rs

Niste toliko prljavi koliko mislite

Ako ne trenirate baš svaki dan i imate sjedilački tip posla, onda vam svakodnevno tuširanje sigurno nije potrebno. Ako svaki dan vježbate i posao zahtijeva fizički rad i izlaganje prljavštini, tuširanje vam sigurno neće biti potrebno.

Većina proizvoda za tuširanje isušuje kožu i uklanja prirodna ulja koja su namijenjena zaštiti i prevenciji oštećenja. Uz to, većina ljudi nanosi sapun ili gel za tuširanje na mjesta gdje to uopće nije potrebno – po čitavom tijelu. Koža ima razvijen sistem samostalnog čišćenja i održavanja higijene.

Uklanjate dobre bakterije

Svakodnevnim tuširanjem ćete isprati dobre bakterije koje su ključne za dobro zdravstveno stanje cjelokupnog organizma. Te bakterije su ključne za dobar rad imunološkog sustava i prevenciju niza infekcija. Zahvaljujući njima, tijelo stvara otpornost na infekcije.

Učestalim tuširanjem ćete stvoriti male pukotine na koži. Ne vidite ih golim okom, ali su tu i mogu povećati rizik od nastanka infekcija kože.

Isušujete kosu

Baš kao i kožu, učestalim tuširanjem možete isušiti kosu. Kosa može postati suha, oštećena i neuredna. Kosu nemojte prati više od 2 puta tjedno. To znači da ju ni ne smočite. Kada ćete prati kosu, prvo nanesite hranjivo ulje ili masku kako biste ju dodatno nahranili prije pranja. Kada kosu ne perete zaštitite ju od štetnih vanjskih faktora kao što su sunce, hladan zrak ili vjetar.

Isušujete kožu

Učestalim tuširanjem, naročito prevrućom vodom, možete isušiti kožu i uzrokovati guljenje. Pretjeranim tuširanjem ćete ukloniti ulja koja štite kožu i hrane ju. Ako se morate tuširati svaki dan (zbog vježbanja i tipa posla), nemojte se tuširati vrućom vodom i dulje od 10 minuta.

Uništavate nokte

Svakodnevnim tuširanjem, naročito vrućom vodom, možete oslabiti nokte. Postat će suhi, lomljivi i osjetljivi.

Ne živite u skladu s prirodom

Svakodnevnim tuširanjem previše trošite vodu, što je zabrinjavajuće s obzirom na trenutno ekološko stanje Zemlje. Samo 10 minuta tuširanja troši oko 60 litara vode. Možda mislite da ćete uštedjeti vodu ako napunite kadu vodom, ali se varate. Potrošit ćete oko 3 puta više vode.

Powered by Blogger.