Šta je istina?
Iako je zvanična verzija da je nacistički lider Adolf Hitler izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu 1945, teorije zavere tvrde da je pobegao u Argentinu zajedno sa Evom Braun i da ih je štitila tamošnja vlada.


“…Tvrdnje da je pomogao šestorici vrhovnih argentinskih zvaničnika u skrivanju Adolfa Hitlera po njegovom dolasku u Argentinu podmornicom. Hitler se krije u podnožju južnih Anda…” –  tako počinje beleška na zvaničnom FBI memorandumu datiranom 21. septembra 1945.

U belešci se dalje opisuju detalji susreta između dva muškarca koji se dogodio u Holivudu, Kalifornija, 28. jula 1945, od kojih je jedan opisao susret sa Hitlerom u Argentini nekoliko nedelja ranije.  

Problem je u tome što je Hitler umro tri meseca pre tog susreta.

Nacistički lider ubio se 30. aprila 1945. iz pištolja, zajedno sa Evom Braun koja je popila cijanid. U skladu sa firerovom poslednjom željom i testamentom, tela su izneta i zapaljena, a ostaci čuvani na tajnoj lokaciji do 1970, kad su kremirani, a pepeo rasut.

Priča o smrti najomraženijeg čoveka u istoriji je dobro poznata, ali gde je tu istina? Misterija živi i 73 godine nakon njegove smrti. Nedavno su se pojavile teorije da je Hitler sa Evrom pobegao iz Nemačke i potražio azil u Argentini, gde je živeo do kraja života zaštićen tamošnjim vlastima, piše portal All-that-is-interesting.com.

Spekulacije, podstaknute objavom zvaničnih beleški sa zaglavljem FBI, govore da je nacistički tandem izlažirao samoubistvo, da bi potom pobegao u Južnu Ameriku.

Prema jednom dokumentu, FBI je registrovao podmornicu koja putuje ka obali Argentine, gde je ostavila visoke nacističke zvaničnike. Ostatak informacija je iz druge ruke, koje su agenti FBI dobili u zamenu za politički azil neimenovanih izvora.

Jedan od njih je tvrdio da zna da je Hitler živeo u Argentini. Rekao je da je bio jedan od četvorice koji su sačekali njegovu podmornicu i da su bile ne jedna, već dve podmornice. U prvoj su bili nacistički zvaničnici, a u drugoj Hitler i Eva.


Ovaj izvor je dodao da ne samo što ih je argentinska vlada prihvatila, dočekala ih je otvorenih ruku, garantujući im punu zaštitu. Izvor je opisao sela u koja su vodili Hitlera i pružio fizičke dokaze o samom fireru.

Uprkos kredibilnosti svedoka, čije je ime redigovano na svim zvaničnim dokumentima, FBI nikad nije pratio ove tragove, dajući teorijama zavere još više maha.

Takođe, reakcije različitih vlada na novosti o Hitlerovoj smrti su dodatno uvećale navode da je živ.

Prvi čovek koji je objavio Hitlerovu smrt bio je onaj koji je imenovan za njegovog naslednika. Drugim rečima, kolega nacista. On je imao mnogo razloga za tu objavu – bez Hitlera, saveznici će biti voljni da pregovoraju o predaju i oslobađanju nemačkih zatvorenika.


Tu je i činjenica da saveznici nikad nisu videli Hitlerovo telo – ono je spaljeno i nije se moglo identifikovati. Staljin je tražio da se telo preda, međutim, kad se to nije dogodilo poslao je vojnike u bunker da ga potraže. Tamo su u malom ulegnuću ispred ulaza otkrili spaljene ostatke dva tela, navodno Hitlera i Braunove, ali je Staljin bio ubeđen da to nije firer.

Čak i kad ga je tadašnji predsednik SAD Hari Truman pitao da li je Hitler mrtav, Staljin je odgovorio kratko: “Ne.”

List “Stars end strajps” je 1945. pisao da je i general Ajzenhauer verovao u mogućnost da Hitler živi u Argentini. Sama vlada je objavila fotografije Hitlera u raznim maskirnim varijantama, da bi pokazali svetu kako bi nacistički lider mogao da izgleda u slučaju da je preživeo.

Jedna zvanična verzija i dalje govori o dvostrukom samoubistvu u Hitlerovom bunkeru, a postoji niz teorija o tome da je preživeo, gde je otišao i slično. Iako priča o bekstvu u Argentinu deluje kao ratna misterija uokvirena teorijama zavere, činjenica da FBi nikada nije istražio tragove navodi na pomisao da je bilo sumnji u zvaničnu verziju.


Jedan šifrovan jezik nikada nije protumačen, a zahvaljujući njemu, saveznici su pobedili u Drugom svetskom ratu. U pitanju je šifrovani jezik Navaho Indijanaca, koje je Američka vojska regrutovala 1942. godine, kako bi prenosili šifrovane poruke saveznicima.
Foto: U.S. Army / Wikipedia

Navaho jezik je veoma kompleksan, čak i za one koji su ga učili ceo život. Reči, u zavisnosti od načina na koji se izgovaraju, mogu da imaju i do četiri različita značenja, a vreme glagola je gotovo nemoguće odrediti. Sve do kasnog 20. veka jezik nije imao ni svoj alfabet i nigde nije postojao u pisanoj formi.

Za svakoga ko nije bio deo te zajednice bio je potpuno nerazumljiv. Baš zato je taj jezik postao pravi kandidat za ratničke šifre.

Tokom 1942. godine saveznici su gubili rat, Francuska je bila okupirana, a Englezi su se borili da ostanu u igri. Komunikacija između saveznika je bila veoma teška, jer su Japanci postajali sve bolji u razumevanju engleskog jezika i tumačenju šifrovanih poruka između saveznika, piše sajt All that is interesting.

Činilo se da svaki vid komunikacije saveznika ima mana. Međutim, Filip Džonston je mislio drugačije. Džonston je bio inženjer iz Los Anđelesa, koji je čitao o tome da Amerikanci imaju problem da pronađu šifrovani jezik koji će biti nemoguć neprijatelju da ga provali.

Pošto je odrastao blizu rezervata u kojem su živeli Navaho Indijanci, te je i poznavao njihov jezik, odmah je znao šta je potrebno američkoj vladi.

Posetio je zato Eliot kamp američkih marinaca u San Dijegu, gde se sastao sa poručnikom Džejmsom Džounsom i ubedio ga da šifrovani jezik koji mu nudi je najbolji i da neprijatelj neće moći da ga razume. On mu je rekao da će testirati navaho jezik i Džonston se vratio u Los Anđeles kako bi pronašao one koji ga još govore. Uspeo je da nađe jednog koji je govorio navaho jezik i engleski i sa njim se vratio u kamp Eliot.

Foto: Wikimedia / Wikipedia

Kada su uvideli da da će im navaho jezik pomoći u prenosu šifrovanih poruka, američka vlada je angažovala 30 Navaho indijanaca da im pomognu u tom poslu. Regrutovani su mladi Navaho Indijanci koji nikada nisu napustili rezervat. Neki od njih nikada nisu videli ni autobus ni avion, niti se vozili njima. Takođe nisu bili ni upoznati sa načinom života u vojsci. Disciplina marinaca je bila nešto što nikada nisu videli, i za sve to im je trebalo dosta vreme da se naviknu.

Prvi zadatak im je bio da smisle jednostavnu i lako pamtljivu šifru na Navaho jeziku koju neprijatelj neće moći da protumači.

Do avgusta 1942. Navaho Indijanci su bili spremni i poslati su na Gvadal kanal da služe pod vođstvom majora generala Aleksandra Vandergrifta. General major ubrzo je bio impresioniran njihovim umećem i zatražio je još 83 Navaho Indijanaca koji će prenositi šifrovane poruke.

Do sledeće godine, njihov broj se popeo na 200. Najsjajniji momenat su imali tokom borbe za Ivo Džimu kada su preneli čak 800 šifrovanih poruka bez ijedne greške.

- Da nije bilo Navaho Indijanaca nikad ne bismo zauzeli Ivo Džimu - rekao je major Hauard Konor.

Navaho Indijanci su u korišćeni za šifrovane poruke tokom celog rata, a do njegovog završetka u američkoj vojsci bilo je angažovano njih 421.

I dalje je njihov šifrovan jezik ostao kao jedini koji ne može da se razotkrije.



Supruga glumca Miodraga Petrovića Čkalje, Dragica, ceo život posvetila je najvećem jugoslovenskom komičaru. Bila je stalna podrška suprugu, kada se udala za Čkalju napustila je svoj posao, postala domaćića koja je pazila o porodici, a isto tako pomagala je jednom velikom glumcu da se ostvari, iskaže i uđe u srca tada čitave nacije.

Ljubavna priča Petrovića počinje davne 1948. godine na proleće kada su se venčali u tadašnjoj zgradi Doma kulture "Božidar Adžija" gde se nalazio Narodni odbor opštine Vračar. Pravi prolećni dan, grupa glumaca sa Radio-drame gde se nalazio Čkalja, Nikola Smederevac kao i poznati komičar Jovan Geco.

- Društvo je bilo raspoloženo. Dosetke i šale pljuštale su svakog trenutka. Oni koju su poslom dolazili zastajkivali su misleći da se snima neki film. Zadirkivanja na račun jednog smešnog, mršavog, vižljastog čovek postajala je sve žešća. "Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila" - rekao je Ljubiša Bačić, dok se na to nadovezao Dragutin Dobračin, blizak prijatelj Čkalje.

- A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri - uzviknuo je kum glumca.


Međutim u tom trenutku se Dragica pojavila na vrata u crnoj kecelji, zadihana je trčala ka grupi ljudi.

- Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše "dušnik na pamuk" - rekao je Čkalja koji se tog dana oženio. Svadba je bila mala, u krugu najbližih prijatelja u jednoj kafani. Nekoliko godina posle venčanja rodio se sin, kome su nadenuli ime Čedomir.

- Sa Čkaljom sam se upoznala u Radio-Beogradu. Upoznala nas je Vukica Prica, ondašnja sekretarica redakcije. Ja sam radila u turskoj redakciji kao prevodilac, novinar i daktilograf. Bila sam blagajnik Narodne omladine, pa sam svakog meseca morala da jurim glumce da mi plate članarinu. Čkalja je često bio švorc, te sam po nekoliko puta morala da ga obilazim. Jednog dana došao je u našu tursku redakciju. Prišao mi je i upitao: "Hoćeš li da ideš večeras sa mnom u bioskop? Imam dve karte za "Jadran". Daje se odličan film, "Brucoši iz Oksforda"...". Naravno, prisala sam. Posle predstave otišli smo na kafu i dugo razgovorala. Od tada, Čkalja je svakodnevno gostovao u našoj redakciji - započela je ljubavnu priču žena Miodraga Petrovića i dodala:

- Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod "Gramaga". Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspoemnu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom - iskreno je u jednom intervju ispričala Dragica.


Želela je da se posveti porodici, te je po rođenju sina napustila posao i postala domaćica. 
- Znam šta želite da me pitate: da li sam zadvoljna životom u senci Čkaljine sjave, ili tačnije, životom za druge. A radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbližih - bez žaljenja i kajanja. Sve sam investirala u tu svoju porodicu, podržavala supruga, podigla divnog sina, sada pomažem u podizanju unuka i pri tome sam imala mnogo sreće. Investicije su se vratile, vrlo sam spokojna i ni sa kim se ne bih menjala. Ne tvrdim da moj život može i treba da posluži kao "recept", ali meni odgovara, a to je ipak najvažnije - iskrena je bila supruga. I dok su mnogi mislili da čuveni komičar kod kuće sve zasmejava, istina je bila potpuno drugačija.

- Mi živimo kao svaka druga porodica. Čkalja je kao i svaki drugi suprug i otac. Prvih godina braka on je odlazio na pijacu, snadbevao kuću namirnicama, uplaćivao za ugalj i drva, brinuo kako mu sin uči. Uživa da ide na pijacu. Ali danas nema vremena. Čak ne može da pređe ulicu, a da ga neko ne zaustavi i nešto upita. Preko dana, kad je kod kuće, nastaje porodična idila. Idem u kupovinu, a Čkalja i sin spremaju stan. Pošto ja više ne radim, sama vodim ceo stan. Dok se ne vratim sa pijace, on pripremi iznenađenje: ili mi kupi cveće ili skuva kafu. Uveče, ako smo sami, Čkalja nam spremi svoj omiljeni specijalitet: poparu sa sirom. Tada utroje pričamo, a katkada Čkalja i sin, da bi me zabavio, pripreme mali pozorišni program. Naravno, po kući nastane urnebesna cika i vika - rekla je jednom prilikom supruga najpoznatijeg komičara.

Tokom bračnog staža dugog 60 godina, uvek su negovali onaj odnos kao što je bio na početku.

- Ako me pitate da li se Čkalja ljuti, da i to uglavnom zbog posla. Čim mu otvorim vrata i pogledam ga, znam da li je raspoložen ili nije. Još nikada ga odmah nisam pitala šta mu je. Ostavim ga na miru. On uđe u sobu i uzme knjigu. Znam da se tada priseća onoga što se zbilo. Kada ostavi knjigu i uzme da rešava ukršene reči, e, tada je ljutina dostigla vrhunac. Ja ćutim, i stavim džezvu za kafu. Pošto reši ukrštene reči, podignem glavu i upita: "Dragice, je li gotova kafa?". Tek tada zajedno razgovaramo o onome što ga je naljutilo - sa ponosom je pričala Petrovićeva i dodala da je glumcu porodica uvek bila najvažnija.

- Moj muž je u špici estradne umetnosti, ali porodicu nikada nije zaboravio. Malo smo zajedno, jer Čkalja uvek mora nekuda da ide. Biti uz njega i teško je, i opet lako. Ne tražimo u porodici zabavljača, pa se i njegovoj duhovnosti mnogo manje smemo od Čkaljinih obožavaoca - ispričala je svojevremeno ona o životu sa glumcem, koji je preminuo 2003. godine.

Iako su aerodromi mesta na kojima ljudi kratko borave, osim onih kojima je to radno mesto, aerodromi odaju prvi utisak o zemlji u kojoj se turisti prvi put nađu.
Bilo da je reč o svetskim metropolama ili poznatim lokacijama, postoje aerodromi koji se od ostalih ističu po svojoj lepoti, arhitekturi, dok poneki čak sadrže i golf terene ili bioskope. 

"Biznis insajder" napravio je listu 14 najlepših aerodroma širom sveta.

Adolfo Suárez Madrid–Barajas Airport – Španija

Vancouver International Airport - Kanada

Singapore Changi Airport

Kuala Lumpur International Airport - Malezija

Munich Airport - Nemačka

Heydar Aliyev International Airport

Shenzhen Bao'an International Airport - Kina

Hong Kong International Airport - Kina

Hamad International Airport - Katar

Dubai International Airport - Ujedinjeni Arapski Emirati

Beijing Capital International Airport - Kina

Marrakesh Menara Airport - Maroko

Incheon International Airport - Južna Koreja

Haneda Airport - Japan


Nekadašnji frontmen bendova Vajt strajps (White Stripes) i Rikaunters (The Racountersa) Džek Vajt (42) zabranio je upotrebu mobilnih telefona na svojim koncertima.

GettyImages

Ovu zabranu Vajt je isprobao na koncertima u SAD. On se sada sprema da sa novim materijalom nastupa u Ujedinjenom Kraljevstvu. 

Na Vajtovom zvaničnom sajtu se navodi da će svaki posetilac koncerta dobiti svojevrsni sef za mobilni telefon, koji može da se otključa samo izvan dvorane. 

"Nikakvi uređaji za fotografisanje i snimanje video i audio sadržaja nisu dozvoljeni. Mislimo da ćete uživati u tome da ne gledate u svoje telefone neko vreme i iskusite muziku i našu ljubav prema njoj - uživo", navodi se u objavi.



Svi oni koji žele da objave nešto na društvenim mrežama mogu slobodno da preuzmu sadržaj sa sajta zvaničnog fotografa koncerta.

Džek Vajt je više puta kritikovao ljude koji na koncertima samo gledaju u svoje mobilne telefone.

"Nastupati pred ljudima koji ne mogu ni da aplaudiraju posle pesme, jer u rukama imaju tu stvar sa kojom se dopisuju sa nekim, a u drugoj ruci verovatno piće, jeste gubljenje vremena", rekao je Vajt.



Vremenom, monotona dnevna rutina može dosaditi čak i vedrim ljudima. Svet je, međutim, lepo mesto, puno zanimljivih stvari u svakom uglu. Mi smo prikupili retke slike svakodnevno viđenih predmeta kako bi vam ponovo otkrili njihovu lepotu i možda čak proširili vaše vidike, ko zna.


1. Ovo je fotografija koju je NASA uzela - svemirski šatl koji napušta našu atmosferu

2. Unutrašnjost ove gitare izgleda kao stan koji ne mogu da priuštim

3. Ovo je način na koji se polaže put od cigala u Holandiji

4. Ovako izgleda lotus (pogled odozdo)

5. Gledajući u dvoranu pozorišta iza pozornice/scene

6. Krvni sudovi ruke

7. Ovako izgleda savremeni bojni brod dok je još na suvom

8. Rani ljudski embrion na vrhu igle

9. Jeste li se ikada zapitali kako je na vrhu Everesta?

10. Biseri

11. Da li ste se ikada pitali kako CT skener izgleda bez pokrivača na njemu

12. Vrata trezora u banci iz 1800. godine

13. Prepolovljena "Živa ograda"

14. Ako ste se ikada zapitali kako oni ugrađuju te ogromne dalekovode

15. Unutrašnjost krivog tornja u Pisi je prazan

16. Ovako izgleda kontrolna soba za saobraćaj u Pekingu

17. Moderni vatromet - kao da se nikada nije ni menjao

18. Unutrašnjost kugle za kuglanje. Deluje veoma čudno

19. Ovako izgleda cimet tek skinuta kora sa drveta

20. Retka šansa da se vidi propeler turbine u gradu (polomljen vetrom)

21. Podno grejanje pre stavljanja parketa ili nečega preko

22. Leica kamera (Lajka, presek sočiva)

23. Ona mala kuglica u boci spreja za farbanje

24. Unutar Golf kugli 

25. Pasta za zube (tuba) isečena na pola

26. Čaura ručne granate, popularne "kašikare" isečene na pola

27. Ovako facebook izgleda na telefonu starom 10 godina

28. Benzinska pumpa (pod zemljom)

29. Zippo upaljač na pola

30. Pokretne stepenice u fazi izgradnje

31. Bandži kabl presečen ( od ovoga nekome život zavisi, bukvalno)


Powered by Blogger.