Lepa glumica otkrila šokantne detalje iz svog života.
Foto: YouTube/TheLateShowWithStephenColbert

Lepotica iz brojnih serija i filmova, glumica Rozario Doson, otvorila je dušu u podkastu "Morado Lens" i otkrila da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja.
"Silovana sam i zlostavljana kao dete, tako da je, iz mog ugla, svet uvek bio mesto u kojem se zlotsavljanje podrazumeva," rekla je Rozario pričajući o zlostavljanju u Holivudu.

"Kada sam to videla i na radnom mestu, nekako mi nije bilo strano. Pomislila sam, pa, ovo se dešava i u porodici, zar ne? Dešava se sa ljudima koji bi trebalo da te štite dok si mali," rekla je glumica.

Dosonova nije otkrila ko je osoba koja ju je zlostavljala u detinjstvu, jer je rekla da želi da govori o globalnom problemu, a ne da celu priču "okrene" na svoje iskustvo.

Rozario je samo jedna u nizu poznatih ličnosti koje su pružile podršku kampanjama #MeToo i #TimesUp, koje pokušavaju da iskorene sistematsko zlostavljanje žena u industriji šoubiznisa.

"Konačno smo u poziciji da kažemo NE. Ne moramo više da ćutimo o ovome. Zlostavljanje je arhaično, užasno i destruktivno, a promene koje se sada dešavaju su divne," rekla je ona.

Rozario igra u seriji "The Defenders", pogledajte trejler!

Foto: Pixabay.com/DieterRobbins

Mada je hladno i svako bi najradije da se ušuška u toplu pidžamu pred spavanje, studije kažu da je san bez odeće prava stvar.

Naučnici tvrde da ćemo bez odeće imati bolji san, jer se tako spušta telesna temperatura, što podstiče dublji san. A tako se istinski odmaramo i regenerišemo.

Pored toga, to skida višak kilograma, jer hladnije okruženje tokom noći sagoreva loše masti, budući da se telo zagreva i tako troši ove masti na energiju. Pored toga, ovo ubrzava i metabolizam.

Zato pustite celo telo da diše, izbeći ćete mnoge infekcije.

Ovu tvrđavu podigao je verovatno knez Lazar Hrebeljanović tokom sedamdesetih godina XIV veka. On, kao i njegova supruga Milica, izdavali su povelje unutar zidina ovog grada kojeg je njihov sin Stefan kasnije dodelio velikom junaku Kosovske bitke i čelniku Radiču Postupoviću, za čije se ime Koznik najčešće i vezuje. U pitanju je, naime, glasoviti Rade Oblačić iz narodnog predanja

Koznik, srpska srednjevekovna utvrda podignuta za kneževanja Lazara Hrebeljanovića u drugoj polovini XIV veka. Foto: Wikimedia Commons/Mladen Tošev

Teško je čitati o srpskom srednjevekovlju a ne razmišljati o tome šta bi bilo da je bilo, da Turci nisu nagrnuli i zaposeli ove prostore, učaurili ih u vremenu te zaustavili naš i razvoj svih ostalih balkanskih naroda. Još je teže kada bacimo pogled na fizičke ostatke tog našeg "zlatnog doba" i pomislimo da bi, da nije bilo Osmanlija, to danas bila neka izvanredna stara vlastelinska palata umesto prostih ruševina.

Tvrđava Koznik — smeštena na kupastom bregu sa oštrim stenama na tri strane koje onemogućavaju prilaz, na 921 metru nadmorske visine, oko osam kilometara zapadno od Aleksandrovca i desetak kilometara severno od Brusa — rađa upravo takve melanholične misli.

Podignuta je verovatno za vreme kneza Lazara Hrebeljanovića, tokom sedamdesetih godina XIV stoleća; zaključak je to koji naučnici izvode iz činjenice da su u Kozniku otkriveni tragovi gradnje u moravskom stilu, ali i činjenice da je upravo "u plemenitom gradu Kozniku" knez Lazar 8. avgusta 1381. godine izdao povelju najvažnijem svetogorskom manastiru Velikoj Lavri.

Pogled sa Koznika, srpske srednjevekovne utvrde podignute za kneževanja Lazara Hrebeljanovića u drugoj polovini XIV veka. Foto: Wikimedia Commons/ManeI21

Kneginja Milica boravila je u Kozniku sigurno 1402. godine, a tri godine docnije baš iz njega ona 12. septembra izdaje povelju Dubrovčanima "sa Rasine, kada se gospodin despot ženjaše"; Rasina je reka koja teče podno Koznika, kao naziv oblasti oko njega (danas Rasinski okrug), pa se često u ono doba koristila i kao metonim za sam grad.

Pomenuti gospodin despot je, dakako, njen vlastiti sin, Stefan Lazarević-Hrebeljanović koji je i sam te iste 1405. godine izdao dve povelje svom velmoži Radiču Postupoviću kojemu je dodelio Koznik, sva sela oko njega, i crkvu na Grabovničici.

Vlastelin Radič Postupović je čovek čije se ime u narodnom predanju najčešće i vezuje za sam Koznik. Pošto je vrlo verovatno da većina naših čitalaca upravo prvi put u životu čuje za njega, valja napomenuti da je u epskoj našoj poeziji zapamćen kao Rajko od Rasine ili, mnogo poznatije, kao Rade Oblačić odnosno Oblačić Rade (moguće je stoga da je Oblačić bilo prezime čitavog njegovog roda, dok bi onda prezime zabeleženo u povelji sugerisalo da je bio sin nekog Postupa). Sada se sećate, zar ne?

Pogled na Koznik, srpsku srednjevekovnu utvrdu podignutu za kneževanja Lazara Hrebeljanovića u drugoj polovini XIV veka, sa vidikovca u daljini. Foto: Wikimedia Commons/Godgivemeeverythingiwant

Uglavnom, Koznik je utvrda nepravilnog oblika koja prati konfiguraciju zemljišta na kojem se nalazi. Najveća dužina njegova je 58 metara, a širina 44; poseduje osam kula kvadratne osnove, od kojih je jedna, ona na severu, donžon-kula (takozvana poslednja linija odbrane, najsnažnija kula, utvrda u utvrdi).

Pored donžon-kule, koja se nalazi na najvišoj tački brega, postoji još jedna oveća kula, a njihova veličina ukazuje na to da su imale i stambenu ulogu. Tvrđava je imala cisternu za atmosfersku vodu sa četiri filter-bunara, a imala je i podgrađe ispod južne strane, gde je u tim davno prohujalim vremenima živelo civilno stanovništvo.

Elem, Koznik je dopao osmanlijskih šaka 1439. godine, ali je ubrzo vraćen despotu Đurđu na osnovu odredbi Segedinskog mira 1444. No, samo deceniju kasnije Turci ga ponovo zauzimaju tokom pohoda na Kruševac, a neprestano pomeranje granica Otomanske imperije duboko na zapad i sever, ne utiče na značaj Koznika. Dapače, obližnje selo Strelar je i početkom XVI veka godišnje isporučivalo turskoj posadi u Kozniku 30.000 strela.

Viteške igre u Kozniku, srpskoj srednjevekovnoj utvrdi podignutoj za kneževanja Lazara Hrebeljanovića u drugoj polovini XIV veka. Foto: Wikimedia Commons/ManeI21

Ta se turska posada nalazila u Kozniku i 1689. godine kada su srpski ustanici — u sklopu Velikog turskog rata koji je Sveta liga na čelu sa Austrijom pokrenula nakon razbijanja Opsade Beča 1683. i doprla duboko u srce Balkana — osvojili grad, kao što su učinili i sa Magličem.

Nažalost, ova vojna propada i Srbi moraju da se povlače zajedno sa austrijskom vojskom, zbog straha od turske osvete (mi smo svim srcem i dušom podržavali sve habzburške napore da se naše lepo poluostrvo napokon oslobodi od otomanskog jarma). Ipak, dok je Rasina bila slobodna jedan je austrijski oficir nacrtao plan utvrđenja i nazvao ga "Schloss Koznica" i "Cosnicher Schloss": lepo zvuči i na nemačkom, morate priznati.

Sedamdesetih su godina vršena arheološka iskopavanja, kao i konzervacija, ali od tada nažalost ništa. No, kako mi prema sopstvenoj istoriji, tako i ona prema nama. Doduše, nije sve tako crno: danas se svake godine na Kozniku o danu Svetog Pantelejmona 9. avgusta održava narodni sabor, likovno-pesnička kolonija i viteške igre. Koznik polako ali sigurno, zauzima mesto koje mu pripadaa.

Foto: Pixabay.com/Felix_Broennimann

Švajcarsko mesto Albinen, smešteno u u kantonu Vale, izgleda kao iz bajke. A ništa manje bajkovito ne zvuči ni da su gradske vlasti spremne da plate 25.000 franaka ukoliko se preselite ovde.

Ovo selo u kojem trenutno živi 240 stanovnika jedno je od mnogih u Švajcarskoj koje poslednjih godina doživljava veliko iseljavanje stanovnika. Iako u selu postoje brojne vikendice, stanovnici, pogotovo mlađe porodice, odlaze iz sela.

Samo u poslednjoj godini selo su napustile tri porodice s osmoro dece pa je lokalna vlast bila prisiljena da zatvori seosku školu.

Stanovnici sela zahtevaju od lokalnih vlasti da učine nešto kako bi se u selo vratio život i kako bi se obezbedila budućnost i opstanak sela. Plan lokalnog veća je da porodicama ili pojedincima, strancima, koji se odluče na kupovinu ili izgradnju kuće u Albinenu, pod određenim uslovima, poklone po 25.000 franaka za svaku odraslu osobu u porodici i dodatnih 10.000 franaka po detetu.




Četvoročlana porodica, prema tom predlogu, dobila bi bonus u vrednosti od 70.000 švajcarskih franaka.

Ali, postoje i uslovi koje je potrebno ispuniti. Odrasle osobe moraju biti mlađe od 45 godina i pristati na život u selu u trajanju od najmanje 10 godina. U kupovinu ili izgradnju kuće treba uložiti najmanje 200.000 franaka tokom desetogodišnjeg perioda i nekretnina mora biti stalni dom, a ne vikendica. Novac od lokalnih vlasti dobijaju nepovratno, osim u slučaju ako neko odluči da napusti selo pre isteka roka od deset godina.

Lokalne vlasti su uverene da su ove mere pristupačne za sve.

– To je ulaganje u budućnost sela – pišu lokalne novine. Dodaju da će zajednica profitirati od novih porodica kroz poreze, ugovore o izgradnji i kupovini namirnica i svega potrebnog u seoskoj prodavnici, dok će se istovremeno u selo vratiti život.

– U najboljem slučaju će se ponovo otvoriti i škola u selu – dodaje se u novinama.

Albinen je selo koje se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine, s pogledom u dolinu Rone. Selo se ponosi čistim planinskim vazduhom i sa puno sunčanih dana godišnje. Na samo šest kilometara nalazi se termalno odmaralište Lukerbad. U selu nema puno mogućnosti za zapošljavanje, a prvi veliki gradovi udaljeni su na samo pola sata vožnje, prenose mediji u regionu.

Naučnici smatraju da treba pomaći donju i gornju granicu adolescencije, odnosno puberteta, koji bi trebalo da traje od desete do 24 godine.

Nekad se smatralo da je čovek odrastao kada napuni 19 godina, ali danas obrazovanje traje duže, a većina mladih duže živi sa roditeljima i ne zasniva rano bračnu zajednicu.

Smatra se da pubertet započinje kada hipotalamus počne da ispušta hormone koji aktiviraju hipofizu i polne žlezde.

Nekada su ljudi u pubertet ulazili sa 14 godina, ali danas u razvijenim zemljama, zbog poboljšanja opšteg zdravlja i ishrane, ovaj karakteristični period u odrastanju započinje oko desete godine.


U Velikoj Britaniji devojčice prvu menstruaciju dobijaju četiri godine pre nego što je to bio slučaj prije 150 godina.

Postoje i biološki argumenti zašto bi trebalo produžiti vreme adolescencije, navode naučni časopisi.

Ljudsko telo nastavlja da se razvija i nakon puberteta. Rad mozga poboljšava se tokom dvadesetih, a velikom broju ljudi umnjaci izrastu tek oko 25. godine.

U Engleskoj je, prema službenoj statistici, 2013. godine starost pri prvom stupanju u brak za muškarce iznosila 32,5 godina, a za žene 30,6 godina.

To je gotovo osam godina više nego 1973. godine.

Vremeplov - Nelson Rokfeler i njegova žena Hepi u javnosti su bili srećan par 


Nelson Rokfeler, bivši potpredsednik SAD, umro je 20 minuta nakon ponoći 26. januara 1979. godine od srčanog udara za svojim stolom u Centru Rokfeler, radeći na knjizi o svojoj umetničkoj kolekciji. Tako je bar tvrdila zvanična verzija.

U stvarnosti, Rokfeler je u trenutku smrti ležao na leđima, bez cipela, u tajnom apartmanu sa ženom mlađom od njega skoro 50 godina. A pošto je bio jedan od najuglednijih ljudi Amerike, bivši potpredsednik SAD i guverner Njujorka, nije čudno što je Hju Morou, portparol porodice Rokfeler, hteo da izmeni okolnosti smrti.




Nelson Rokfeler i njegova žena Hepi u javnosti su bili srećan par. Kako bi izgledalo da se sazna da je takav čovek proveo poslednje trenutke života sa 25-godišnjom plavušom koju je finansirao?

Nažalost po Moroua i porodicu Rokfeler, istina je ipak izašla na videlo kad su mediji shvatili da se zvanična priča ne poklapa sa policijskim izveštajem. Ispostavilo se da je Morou bio maštovit, ali nemaran u stvaranju alternativne stvarnosti.

Nešto pre 11 sati uveče, 26. januara, Nelson Rokfeler se srušio u apartmanu u centru Menhetna. Zatečen je sa mladom plavušom, pomoćnicom Megan Maršak, s kojom je “nesumljivo bio intiman”, kako je pisalo u policijskom izveštaju. Ona je pokušala da ga spase i pozvala je prijateljicu, novinarku Pončitu Pirs, da joj pomogne. Pirs je na kraju pozvala policiju koja je zatekla Rokfelera još živog, ali na samrti. Hitna pomoć ga je prevezla u bolnicu Lenoks Hil, gde je prijavljen u 23.15, da bi smrt bila proglašena u 00.20.

Oko 40 minuta kasnije Morou je objavio zvanično saopštenje porodice Rokfeler, tvrdeći da je Nelson imao srčani udar u 22.15 dok je radio na svojoj knjizi. Morou je tvrdio da je Rokfelera pronašao njegov šofer, koji je pozvao policiju, a nije ni pomenuo Megan Maršak, Rokfelerovu pomoćnicu koja je bila s njim u poslednjim trenucima.


Sledećeg jutra, međutim, mediji su shvatili da se neke stvari ne poklapaju između policijskog izveštaja i saopštenja porodice Rokfeler.

Morou je potom objavio drugi izveštaj, priznajući da Nelson nije bio u kancelariji, već u stanu na Menhetnu, ali ponovo nije pominjao plavušu. Mediji su tražili još detalja, nakon čega je Morou izdao treće saopštenje, tvrdeći da je, eto, tek tada saznao da je mlada Rokfelerova pomoćnica bila s njim u stanu, da je ona zapravo pozvala Hitnu pomoć, da je to sve što je uradila i da je trenutno na putu van grada i zato nedostupna za komentar.

Uskoro se saznalo da je Rokfeler verovatno imao aferu s Maršak, jer je kupio stan na Menhetnu na njeno ime i opremio ga sopstvenim starim nameštajem i umetničkim delima. Prijatelji Megan Maršakove su potvrdili da su ona i Rokfeler imali tajnu vezu, navodeći da je mlada plavuša bila sponzoruša u potrazi za bogatim mužem.

Vremenom je skandal zamro i pažnja je preneta na novije vesti, iako su posledice ostale. Imena Rokfeler i Maršak su često pominjana u komičnim zapletima, a glavni medicinski islednik Njujorka je otpušten kada je ukazao da je Rokfeler umro u toku seksa.

Na kraju je Nelsonov unuk, 18-godišnji Stiven Rokfeler, javno priznao mogućnost afere ne bi li okončao glasine. Čak je rekao da se nada da je Megan Maršak usrećila njegovog dedu.

- Ne znam koja je tačno bila njena uloga, ali ako je bila u vezi sa dedom nadam se da je uradila najbolje što je mogla i da je doprinela njegovim uspesima - rekao je Stiven Rokfeler.

Pre godinu dana umro je glumac Gorden Kej, najpoznatiji po ulozi Renea iz seriji "Alo,alo". Umro je u 76. godini u domu za penzionere.
Iako su mnogi teško doživeli njegovu smrt, njegovi prijatelji kažu da mu je odlazak sa ovog sveta bio blagoslov. Njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo iz godine u godinu, a neko vreme pred smrt se borio sa demencijom.


- Nije prepoznavao sebe, stajao je i pričao, ali nikoga nije prepoznavao. Govorio je malo, ali ništa nije imalo smisla. Bio je u nekom svom malom svetu – rekao je za Rejmont Šatelvort, suprug Gordenove rođake Šajle.

O njemu se brinula i Sju Hodž, koleginica iz serije koja je igrala lik Mimi.


- Nije imao ni braće ni sestara, samo rodbinu. Nikad se nije ženio i ostao je samotnjak do kraja. Bio je jako usamljen. Sve je to jako tužno – ispričao je Šatelvort.

U autobiografiji 1989. godine je otkrio da je gej.

Žalimo sve koji su slušali odvratne izjave Ace Lukasa na nacionalnoj frekvenciji

Gostovanje Ace Lukasa i ostatka žirija "Zvezda granda" u emisiji "Ćirilica" na Hepi televiziji izazvalo je brojne reakcije javnosti. Najviše pažnje, ali i osuda, izazvao je govor mržnje Ace Lukasa, usmeren protiv LGBT populacije.


U emisiji Milomira Marića Lukas je izrekao niz uvreda na račun homoseksualaca. "Kod njih je ugrožen mozak", "U Cirihu sam gledao kako se dva pe*era je*u u kamionu na paradi. Ovde se neće je*ati", "Da ima pravo na bilo šta, Bog bi mu dao matericu, a ne guz*cu" samo su neke od komentara koje je Lukas uputio, a više o njegovim uvredama pogledajte ispod.


Kako se ispostavlja Lukas bi zbog izrečenog u emisiji mogao da snosi i određene posledice.

ŠTA HOĆE LUKAS
"Ugrožavaju oni mene sa paradom. Pa što ja ne mogu da napravim paradu? 'Oću ja paradu. Ja, da idem sa mojom ženom, sa ribom mojom da se skidam go, da se karam sa svojom ribom na kamionu i da mi niko ništa ne može, da me ne uhapse."

"Ne može moje dete da gleda nenormalne stvari, ne može. Bolje dete da gleda ubijanje nego jebanje u dupe."

O PRAVIMA ŽENA
"Super su ugrožene žene, evo ja moju nisam pipnuo, dobio sam 10 meseci zatvora."

O UBISTVU TATONA
"Jel' su momci navijači partizanovci osuđeni na 25, 30 godina na pravdi Boga za onog pederčinu Francuza, govnara onog koji je stajao na sred Mažestika, stao na sto i imitirao bombardovanje i zajebavao okolo ceo narod koji je sedeo i nije ih dirao, da bi na kraju sam skočio sa onog sranja! I da naši momci dobiju 30 godina zatvora zbog toga, što mi moramo da se dodvorimo Evropi? Ja neću u takvu Evropu da idem, boli me dupe bre! A dokazano da čovek nije prebijen."

Pošto je pevač, koji je za sebe na kraju emisije rekao da svi znaju da je pametan i da bi mu i govno na glavi lepo stajalo, sve vreme postavljao pitanje kako i gde su ugrožena prava homoseksualaca, nudim mu odgovor.

U oktobru prošle godine geja koji ima 21 godinu pretukla su šestorica mladića na Studentskom trgu. On u tom trenutku nije imao seks na Studentskom trgu.

Gej aktivista Boban Stojanović, pretučen je pretprošle godine u Beogradu.

Nemačkog turistu koji ima 18 godina su izboli nožem na Adi Ciganliji pre više godina jer im je DELOVAO kao gej.




- Kristina Todorović, pravnik iz "Komiteta pravnika za ljudska prava" objašnjava za "Blic" da bi Lukas, po zakonu, zbog ovih reči mogao da bude sankcionisan na nekoliko načina, uključujući i zatvorsku kaznu.

 - Govor mržnje je kod nas sankcionisan Krivičnim zakonikom, zatim Zakonom o javnom informisanju i medijima kao i Zakonom o zabrani diskriminacije. Krivični zakonik propisuje kaznu zatvora u rasponu od 3 meseca do 3 godine, dok se prema Zakonu o javnom informisanju i medijima može dosuditi naknada nematerijalne štete, ukoliko je došlo do povrede časti i ugleda određenog lica. Pored toga, Zakon o zabrani diskriminacije daje mogućnost da se pokrene parnični postupak u konkretnom slučaju, u kome se može izreći zabrana daljeg širenja govora mržnje kao i ponavljanje sličnih izjava, koje sadrže mržnju prema određenoj grupi lica, u ovom slučaju pripadnicima LGBT populacije - ističe Todorović.

Međutim, ona strahuje da bi ovaj slučaj, kao i mnogi slični njemu, mogao da prođe nesankcionisano.


- Izostanak adekvatne sankcije dovodi do slanja pogrešne poruke široj javnosti da je ovakvo ponašanje prihvatljivo, posebno kada dolazi od strane javne ličnosti koja, poput Lukasa, ima brojnu publiku. Zakoni su jednaki za sve građane Srbije, ma koliko oni bili popularni, utoliko pre, što poruka mržnje Ace Lukasa dopire do mnogo šireg auditorijuma. Iz tih razloga, na ovakvu izjavu bi državni organi morali reagovati. Nažalost, u najvećem broju slučajeva ovakve izjave nisu sankcionisane, iz više različitih razloga. Sudski postupci se retko i pokreću, najčešće zbog visokih troškova kao i tereta dokazivanja mržnje u spornim izjavama. Važno je napomenuti da se postupak može voditi i pred Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, koji je besplatan, budući da je u više navrata adekvatno reagovala povodom izjava koje sadrže govor mržnje - dodaje pravnica.

 Nakon Luksovog gostovanja oglasio se i Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije "Civil Rights Defenders" za "Blic" izneo svoj stav o Lukasovim izjavama.


- Stavovi koji su izrečeni na račun gej zajednice u Srbiji su jasan govor mržnje koji je kažnjiv prema nekoliko zakona u Srbiji i smatra se naročito teškim oblikom diskriminacije jer je izrečen preko javnih glasila. Gospodin Vuksanović ne može reći da je to samo njegovo mišljenje ili stav jer je Zakon o zabrani diskriminacije veoma jasan: “Zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način.” (član 11)- poručio je Miletić za "Blic".

I on očekuje da Lukas bude kažnjen zbog ovakvih izjava.


- Konkretan sadržaj njegovih izjava pokazuje nepoznavanje problema sa kojima se suočava LGBT zajednica, kao i veliku količinu predrasuda koja je gospodin Vukasović ima. Takođe, njegov stav da je javno iskazivanje pripadnosti ili podrške LGBT zajednici nepoželjno predstavlja kršenje Ustava i zakona Srbije. Pretpostavljam da će organizacije za ljudska prava zbog ovih stavova podneti predstavke Poverenici za zaštitu ravniopravnosti ili REM-u- napomenuo je Miletić.

blic.rs

Popularna pevačica nas redovno časti svojim provokativnim izdanjima. Njeni fanovi misle da je ovaj put preterala, jer sedi na stolici gola i jede kolač a od odeće ima samo šubaru na glavi. Rita Ora pevačica albanskog porekla, ne mari za negativne komentare, nego postavlja i dalje golišave slike sve u službi promovisanja njene nove pesme.

Slika je za kratko vreme dobila 330 hiljada lajkova, stoga je njen maketing za novu pesmu očito urodio plodom.

Legendarni Elton John odlučio je reći - dosta! Naime, kako piše "Mirror" 70-godišnji umetnik posle 50 godina karijere napušta pozornicu i odlazi u penziju.

Kao glavni razlog navode se njegovo loše zdravlje i pad prodaje njegovih nosača zvuka.

Elton John

Elton je prošle godine u aprilu otkazao niz koncerata u zato što je završio u bolnici od posledica netipične bakterijske infekcije. Razboleo se tokom turneje po Južnoj Americi, a stanje mu se pogoršalo tokom leta iz Čilea, pa je hitno prebačen u bolnicu čim je stigao u Veliku Britaniju.

Uprkos svemu spomenutom, Elton Džon je prošle godine odradio preko 87 nastupa.

A kako pišu strani mediji, o odluci da okonča svoju karijeru ubrzo bi se obožavateljima trebao i sam obratiti, a tom će prilikom najaviti svoje planove za dalje, kao i termine poslednjih koncerata. U nedjelju bi se, kako je najavljeno, trebao pojaviti na dodeli Gremija.





Elton John - The Colosseum, Caesars Palace u Las Vegasu (Foto: Reuters)


Naučnici veruju da su otkrili uzrok epidemije koja je odnela život 17 miliona ljudi.

DNK analiza zuba 10 tela iz grobnice u Oahaki u Meksiku, pokazala je da je uzrok dve ogromne epidemije među Astecima u 16. veku najverovatnije bila infekcija salmonelom. 

Molekularni paleopatolog Kirsten Bos sa Instituta Maks Plank navodi da tela iz grobnice potiču iz vremena prve epidemije, koja se dogodila između 1545. i 1550. godine. 

Na sajtu Phys.org navodi se da je to ujedno jedina grobnica koja se može povezati sa epidemijom. 

Ipak, nisu samo zubi pružili ključni dokaz za otkrivanje pravog uzroka nestanka Asteka. 

Novi kompjuterski algoritam omogućio je analizu izuzetno malih delova DNK, zahvaljujući kojima je bilo moguće identifikovati vrstu bakterije. 

U pitanju je Salmonella enterica Paratyphi C, koja uzrokuje enteričku groznicu, uključujući akutnu dijareju i dehidrataciju organizma. 

Pitanje na koje još nije odgovoreno je kako su Asteci dospeli u kontakt sa ovom bakterijom. 

Istraživanje je objavljeno u magazinu Nature Ecology and Evolution.

NOSTALGIJA Prvi hrvatski paparazzo, Jadran Lazić, pre 40 godina je doveo Jodie Foster u Split i Hvar. Kaže da se tada svideo i glumičinoj majci


Jodie Foster (55) je bila nominovana 1977. za Oskara za najbolju sporednu glumicu za ulogu u filmu 'Taksista'. Te godine snimala je u Parizu 'Stop Calling Me Baby'. Prvi hrvatski paparazzo, Jadran Lazić (65), trebao je snimiti.

- Bio sam u Parizu i dobio zadatak da je pronađem. Saznao sam u kojem je hotelu. Tu se dogodila neka hemija, ne znam kako bih to opisao. Svideo sam joj se onako mlad i šarmantan. I tu je tad nešto kliknulo – priča Jadran.


Nastavili su se družiti u Parizu.

- Bili smo na jednoj večeri nedaleko od moje agencije. Jodie, njena majka, gazda i ja. Pričali smo kako sam bio u Saint Tropeu, govorio sam joj o svom životu tamo i kako sam se bavio slikarstvom. Nije mogla verovati. Uzeo sam ključ od agencije, odveo je tamo i skinuo sliku koju sam naslikao, ‘Ribar i more’, pa joj je poklonio – priča Jadran. Morao se vratiti zbog služenja vojnog roka.


- Nisam hteo, ali otac mi je bio vojno lice i nisam ga hteo osramotiti. Jodie nije mogla shvatiti da me neće biti godinu i po. Prekinula je snimanje filma i došla me ispratiti u vojsku – kaže Jadran. Jodie je tako pre 40 godina zbog njega posetila Split i Hvar. Imala je tad 16, a on 26 godina.

- To je bila neka simpatija, mladalačko druženje – kaže Jadran. Oduševila se Splitom i Hvarom, u kojima je provela osam dana. Rekla je da joj je Hvar najlepše mesto na svetu. S njom je tad bila i njena majka.

- Bio sam ja i njenoj majci drag. Jodie je već bila zvezda pa domaći ljudi nisu mogli verovati da je tu. Najviše su joj se svidele palačinke moje majke. Oduševila je i domaća spiza, riba. Gliserom smo obilazili Paklenjake - priča Jadran.


Foster su se svidele i bež pantalone i košulja koju je Jadran nosio, pa joj je on to džentlmenski poklonio, a ona mu je potom u tom kompletu pozirala. Kasnije su se dopisivali dok je bio u vojsci. Slala mu je pisma iz Amerike.

- Majka je sačuvala celi paket njenih pisama. Zanimljivo je bilo kako su mi proveravali šta mi piše u pismima. Jodie je tako pisala da je čula da Tito i Jovanka nisu u najboljim odnosima, odnosno pitala je zašto se svađaju i je li to zato što mu ne sprema palačinke. U vojsci su me pitali zašto ona spominje Tita. Ja sam rekao da spominje Tita jer mu Jovanka sprema palačinke – smeje se Jadran.


Posle se oženio pa su on i Jodie izgubili kontakt, sve dok se jednom nisu slučajno sreli na Rodeo Driveu.

- Izlazio sam iz lifta i sudario se s njom. Sat vremena smo pričali. Dogovorili smo se videti ponovno , ali svakoga obaveze odvedu na drugu stranu – zaključio je Jadran. Kad je bila dete, s glumicom se na Hvaru družio i Slavko Štimac.

- Išli smo zajedno u bioskop gledati film ‘Taksista’. Ali nas nisu pustili u bioskop jer je Jodie bila mlađa od 16 godina, iako je ona igrala u filmu - rekao je glumac.

Foster ima dve sestre i brata, Lucindu “Cindy” (64), Constance “Connie” (63) i Luciusa “Buddyja” (61). Tokom snimanja “Taksiste” i “Devojčice koja živi dole niz ulicu”, Connie je bila njena dvojnica, ali je samo Jodie ostvarila zapaženu karijeru. Dvostruka Oskarovka ne voli govoriti o privatnom životu. Više od deset godina u vezi je sa Cydney Bernard (64). Kad je ostala trudna, povukla se iz filma “Dvostruka opasnost”, a “Sobu panike” je snimala u prvim mesecima druge trudnoće. Ima dva sina, Charlesa (20) i Kita (17). O njihovom ocu nikad nije govorila niti se zna njegovo ime. Prijatelji su nagađali da je to zato što sinove želi poštedeti trauma koje je ona imala.

Njen otac, vazduhoplovni pukovnik, napustio je njenu majku nekoliko meseci pre nego što se Jodie rodila. Majka je izdržavala porodicu radeći kao producentkinja. Jodie je, zahvaljujući mami, kao devojčica snimila nekoliko reklama. Prvu ulogu dobila je 1970. godine u filmu “Menace on Mountain”, nakon čega je sledilo nekoliko Diznijevih produkcija. Afirmisala se tek 1976. godine filmom “Taksista”, u kom je bila nominovana za Oskara za najbolju sporednu glumicu.

 24sata.hr

Reditelj Emir Kusturica je pre 11 godina pokrenuo festival Kustendorf sa željom da se na njemu ukrštaju mišljenja i ideje velikana svetskog filma i mladih ljudi na početku njihove plovidbe vodama sedme umetnosti. Svoje viđenje savremenih trendova u svetu filma izneo je u intervjuu za B92.net.


Razgovarao: Miloš B. Jovanović (B92)

Sa proslavljenim sineastom razgovarali smo upravo o ideji povezivanja, ali i o merenju vremena filmskom trakom, bioskopu kao mestu rituala, negativnostima mejnstrima, "netfliksima", kao filmskoj realnosti današnjeg vremena i idealima iz dela Dostojevskog. 

Mnogo mladih ljudi iz sveta filma posećivalo je Mećavnik za poslednjih 10 godina Kustendorfa. Da li se i koliko njih do sada približilo filmskim velikanima zbog kojih su ovde dolazili? 

"To pitanje nas vodi, recimo, u sferu voćarstva. Da li je uputno da se proba tegla koja je napravljena i stoji u nekom špajzu, hladi se, jer još uvek nije došlo proleće? I kad uzmeš onu kajsiju koja je pretvorena u slatko osećaš se k'o da lebdiš. Tako je isto i sa ovim filmovima. Prvo, ovaj prostor je definisan nedostatkom simptoma savremenog sveta. Ovde se dođe u rekonstrukciju jednog sela koje nigde ovakvo nije postojalo, jer je stanište dinarske kuće podrazumevalo pet - šest kuća, a ovde je praktično simuliran Efesus, grad u Turskoj, u kome je rođena Miletska filozofska škola i koji je, otprilike, ove površine", kaže Kusturica u razgovoru za B92. 

"Dakle, kad se ovde dođe ti nemaš nijedan utisak o tome da živiš u vremenu u kome su napućene usne i zategnuta lica u fotošopovima beg od stvarnosti i gde se, zapravo, po nekoj ideji društva spektakla, kako ga je odredio jedan francuski pisac, sve odvija u fikciji proizvedenoj da čoveka odvrati od njegove prirode i njegove suštine. Ovde je sve obrnuto. Ovde je, zapravo, prvo gravitaciono postavljena ta glavna projekcija, koja ima visoku rezoluciju i dobar kvalitet zvuka, što nije karakteristika naših festivala. Onda se tu steknu svi koji tu treba da budu. Tu nema niko ko ne treba. Odnosno, Mećavnik nikada nije privlačio ni velike kriminalce sa zlatnim lancima, niti su tu bile starlete. Tu su uvek dolazili ljudi koji se, nekako, uklope u koncept u kome je ljudska ideja veća od samog čoveka, a jednako važna kao i ljudski život." 

Kažete da "vreme merite filmskom trakom, unazad". Kroz razgovor sa mladim filmskim stvaraocima, koji u Drvengradu razmatraju ideje o budućoj saradnji, zaključio sam da oni današnje digitalne tehničke mogućnosti, koje su im na raspolaganju, smatraju neophodnim, dok na Vas gledaju kao na filmski uzor. 

"To je svuda u svetu, samo nije kod nas jer su na FDU učili ljude da ne treba da rade filmove kakve radim ja. Prve dve godine oni su imali zabranu sa FDU-a da dolaze ovde, onda su se volšebno okrenuli. Zašto to govorim? Zato što je vrlo važno da se svetski recepti kinematografije primenjuju, a ne usko gledanje na film. Da li je to američka B produkcija, pa ste imali 10 godina profesore koji su učili studente da se skraćeno izražavaju i da veruju u taj skraćeni, krimi, izraz. Ovde je to polje rašireno i ovde, uistinu, vlada zakon internacionalnosti. Zato što je internacionalnost sudbina čovečanstva. Ovde su svi dočekani sa naboljom namerom i upavo uzori, o kojima govorite, su zapravo danas rastočeni i sve ih je manje. Vreme, o kome sam ja govorio, je vreme Antonionija, Bergmana, Roselinija, De Sike, američkih reditelja, Artura Pena... Sve je to negde stalo osamdesetih godina. A to samo govori da je taj centar svetskog idealizma, što je bio Holivud negde tamo do sedamdesetih godina, zapravo doživljava svoju suprotnost, i on postaje kao negativno određenje." 

"Kurs koji zauzimaju mladi ljudi koji ovde dođu, a oni su već izabrani po ukusu koji odstranjuje negativnost tog mejnstrima, za koga ja mislim, nažalost, da nikada neće biti pobeđen, zato što će tehnološki proces da izvede film na potpuno drugi kolosek. Film će sve manje da bude sredstvo koje objedinjuje ljude u katarzičnim momentima na velikom ekranu. Gledajući film zajedno - film postaje stvarno veći od života, kako je tvrđeno u Holivudu. A danas je sve manji i manji, jer su to prostori u kojima se jedu hamburgeri, telefonira, prave selfiji i glasno priča. Ali film će da se, upravo zahvaljujući snazi tih mladih ljudi izbori kroz traženje alterativnih puteva i već postojećih komunikacija koje idu od mobilnih telefona, do tih 'netfliksa' i čuda, koji su već naneli štetu filmu. Ali, teba biti optimista i treba verovati da upravo ti mladi ljudi, ne samo ovi koji dođu ovde, nego oni koji su zaraženi tom vrstom filma, da će oni, zapravo, da prenesu nas i naprave neki događaj kojim će da izvedu neku tihu revoluciju i upute nas na stvarnu ljudsku dramu i ono što vredi u ljudskom životu i što je transponovano filmskom trakom." 

A mogu li ti "netfliksi" i slične stvari makar delom da posluže kao oružje za ostvarenje toga? 

"Teško, zato što Netliks zatvara prostor. Netfliks, prvo, tržišno deluje. On za sedam dolara čoveku da da vidi koliko god može da vidi filmova u mesec dana. A jedan ritualni izlazak u bioskop koji može da se pretvori u ljubavnu priču, koji može da bude i trenutak skrivanja od nekog rata koji dolazi, ili bilo šta drugo, on će imati sve manje šanse. Ali ne treba biti pesimista. Uglavom, to će se iseckati na milion novih viđenja filma u kome će, opet, svoje mesto imati, veće nego što sad ima, film koji je pametan, a nije glup." 

Prošle godine ste najavili svoj novi film, koji ćete snimati u Kini. Dokle ste stigli sa tim? 

"Ja pišem roman, kineski roman, koji je sadržan iz ideala literature Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Dakle, ja stvaram lik od kneza Miškina i Raskoljnikova. To će biti jedan čovek, u ovom slučaju. Moralna dilema koju on treba da razreši je, takođe, dilema Dostojevskog. Reč je o jednom čoveku čija ćerka raste, a on upada u nevolje tog ranog kaptalizma. Odnosno, u tranziciji u kojoj se nalazi Kina, u tom silnom obrtu koji proizvodi ljudske drame, gde u jednom trenutku taj čovek biva izložen pitanju, kad više ne može da vraća zelenašu lovu, on ga uputi na njegovu ćerku i predloži mu da njegova ćerka bude, zapravo, vraćanje duga tom bogatom čoveku", zaključuje Emir Kusturica u razgovoru za B92.

Instagram

Blic - Irska jutjuberka i blogerka, pokušala je da iskoristi svoju internet slavu i obezbedi sebi besplatan smeštaj u hotelu u Dablinu. Ljubazno je poslala mejl upravi hotela objasnivši ko je i šta želi, ali odgovor besnog vlasnika daleko je od onoga što je očekivala - niti je dobila besplatan smeštaj, niti će ikada više bilo koji bloger dobiti besplatan smeštaj u njegovom hotelu.


Eli je od hotela tražila besplatni petodnevni boravak za sebe i svog dečka u vreme dana zaljubljenih, a za uzvrat ponudila im je da video-snimke koje objavljuje na svom kanalu snimi u samom hotelu i preporuči ga svojim pratiocima.

- Naišla sam na vaš sjajan hotel i volela bih da vas pomenem u mojim snimcima i na Instagram profilu, da vam dovedem nove goste i drugima preporučim da rezervišu sobu kod vas u zamenu za besplatan smeštaj - napisala je u mejlu. 


"Influenseri", odnosno uticajne ličnosti na internetu, neretko dogovaraju slične aranžmane, a sama Eli naglasila je u mejlu da je takav vid saradnje, već imala sa hotelom u Floridi i da im je mnogo pomogla da se posećenost njihovog hotela poveća.

Vlasnika hotela ipak ova ponuda je iziritirala pa je sadržaj njenog mejla, ali ne i ime, objavio na Fejsbuku uz nimalo prijatan odgovor.




"Draga influenserko,

Znam tvoje ime, ali očigledno nije važno da koristimo imena. Hvala ti na tvom mejlu u kojem tražiš besplatan smeštaj u zamenu za reklamu. Potrebno je mnogo hrabrosti da pošalješ takav mejl, ali ne i mnogo samopoštovanja i dostojanstva.

Ako ti dozvolim da ostaneš besplatno u hotelu u zamenu za objavljivanje jednog videa, ko će da plati osoblje koje je brinulo o tebi? Ko će da plati sobarice koje su čistile tvoju sobu? Konobare koji su služili tvoj doručak? Recepcionare koji su te dočekali? Pranje tvoje posteljine? Račun za vodu? Možda bi trebalo da kažem mom osoblju da će biti prikazani u tvom videu, umesto da dobiju platu za svoj rad?



Srećom po nas, mi imamo publiku na društvenim mrežama. Imamo 186.000 pratilaca na dve Fejsbuk stranice, oko 80.000 na Snepčetu, 32.000 na Instagramu i oko 12.000 na Tviteru, ali Isuse Hriste, ja nikada nikom ništa ne bih tražio besplatno. I sam pomalo blogujem i koliko shvatam to je način da "napišeš ponešto na internetu". Statistika koju sam napisao ne čini me boljim, niti mi omogućava da nešto ne platim što svi drugi moraju.

Svetujem te da u budućnosti ponudiš da platiš smeštaj kao svi ostali, a ako u hotelu pomisle da će im tvoje reklama pomoći, možda će ti dati bolji apartman. Time biste pokazali više samopoštvanja i bilo bi manje sramotno po vas".

Njegov odgovor privukao je mnogo pažnje na društvenim mrežama i vrlo brzo otkriveno je o kojoj je blogerki reč. Zapravo, ona sama je snimila video u kojem je celu situaciju objasnila do detalja. Iako nije uspela da dobije bespalatan smeštaj uspela je da napravi sebi odličnu reklamu, jer je priču o neupešnoj poslovnoj saradnji preneo ceo svet.


Nakon još jedne slične ponude blogera, vlasnik se toliko naljutio da je svim blogerima zabranio boravak u hotelu.

blic

Powered by Blogger.