Glumac Nikolas Kejdž skoro je sve spiskao na vile, jahte i automobile, ali i neobične stvari. Kupio je i dve otrovne albino kobre koje ilegalno poseduje u Kaliforniji, a dao je milion i po dolara za prvo izdanje stripa “Supermen“. Pogledajte ko je još „protočni bojler“ kada je novac u pitanju.

Bela Torn

Bela Torn




Bivša Diznijeva zvezda odlučila je da postane seksepilna, a javnost često čašćava provoaktivnim fotografijama. Imala je i kratku aferu sa Skotom Disikom, bivšim partnerom Kloe Kardašijan. Trenutno glumi u seriji “Famous in Love“, koja ne prolazi najbolje kod mlađe publike. Bela je navodno „teška“ pet miliona dolara, koji ipak ne mogu da prate njen holivudski životni stil.


Lindzi Lohan

Lindzi Lohan

Zvezdani status mlade glumice odavno je gotov. Nakon strmoglavog pada i bombastičnih skandala, Lindzi je pokušala da se vrati u svet glume predstavom u Londonu. Međutim, recenzije su bile očajno loše, kolege su se žalile na njeno neprofesionalno ponašanje, a da ne pominjemo da ni tekst nije znala napamet. Lindzi je, inače, u poslednjih 15 godina čak četiri puta proglasila da je bankrotirala, a bivši dečko, nasilni milijarder, optužio ju je da mu je ukrala nakit vredan 50.000 dolara.

Džoni Dep


Džoni Dep

Glumac je donedavno živeo sa „džeparcem“ od dva miliona dolara mesečno, ali se našao u problemu kada je shvatio da mu novac „curi“. Tužio je sve svoje menadžere, tvrdeću da su mu loše vodili finansije i nisu prijavljivali poreze na vreme, zbog čega je sada dužan 40 miliona dolara. Nakon razvoda od glumice Amber Herd, Dep je bio još pet miliona dolara lakši. Menadžeri na sudu tvrde da je „zaglibio“ jer je trošio veliki novac na skupa vina i luksuzna putovanja.


Čarli Šin


Zahvaljujući humorističkoj seriji “Dva i po muškarca“ bio je najplaćeniji glumac na televiziji. Za jednu epizodu je dobijao 1,8 miliona dolara, čak tri puta više od svog kolege Džona Krajera, koji mu je glumio brata! Sve je krenulo nizbrdo zbog neslaganja sa produkcijom koja više nije mogla da toleriše njegovo ponašanje na setu.

Iako je uspeo da glumi u uspešnim ostvarenjima i nakon ove serije, nikada više nije bio tako dobro plaćen. Milione je trošio na zabave i devojke, drogu i provod, a kasnije je otkriveno i na “ućutkavanje“ žena koje su znale da je HIV pozitivan. Kasnije je i sam priznao da je doživeo finansijski sunovrat i uživo u emisiji priznao da je bolestan.


Nikolas Kejdž


Glumac je između 1996. i 2001. godine zaradio 150 miliona dolara! Ako mislite da je previše, valja napomenuti da je njegov životni stil bio neizdrživ za toliku sumu novca. Skoro sve je trošio na vile, jahte, automobile, ali i neke neobične stvari poput zmija otrovnica, prvo izdanje stripa “Supermen“. Kupio je i retku lobanju dinosaurusa koju je na kraju odlučio da vrati. Poseduje „ukletu“ kuću serijskog ubice koju je platio čak četiri miliona dolara, a s druge strane dužan je milione za porez, piše "24sata.hr".

Od Dubrovačkih zidina, preko Dioklecijanove palate, pa do pulske Arene, hrvatska obala skriva mnoge istorijske spomenike koji svedoče prošlim vremenima. Ni ostrva nisu izuzeta iz ove činjenice. Samo ostrvo Brač krije spomenik koji je jedinstven na celoj obali.

Foto: Thinkstock

Iako bi se pomislilo da je reč o nepreglednim poljima peska i suvom području, to zapravo nije tako. Sam naziv Pustinja, odnosno isposnica, dolazi od grupe stanovnika koji su živeli na jednom području.

S prvom pojavom hrišćanstva pojavili su se i pojedinci koji su živeli u potpunoj samoći. Iako su se odlučili na život u samoći, udaljen i od mesta i sela punih ljudi, vremenom su razvijali zajednice u kojima su živeli sa svojim istomišljenicima i svoj život posvetili molitvi i duhovnom životu.

Pustinja Blaca smeštena je na južnoj strani ostrva Brač, između mesta Bol i Milna. Osnovana je u 16. veku kada na ovom mestu počinju da dolaze sveštenici glagoljaši.

Naime, oni su bežali osmanskoj vojsci koja je tokom tog vremena pokušavala da osvoji što veći deo dalmatinske obale. Izbegli sveštenici svoje sklonište su pronašli u kamenjem pregrađenoj pećini.

Prvo su se bavili obrađivanjem zemlje od koje su živeli, a vremenom su dobili i dozvolu za izgradnju samostana i crkve. Pećini su prvo dodavani osnovni objekti kao što su podrum, kuhinja i razne peći. Crkvica je izgrađena 1588. godine, a kasnije je izgrađen i samostan ali i, za ono vreme, višespratnice.

Pustinjaci su bili vrsni poljoprivrednici koji su iskorišćavali svaki metar obradive i plodne zemlje. Stoga ne treba da čudi činjenica da je na ovom području nastala poljoprivredna zadruga koja je funkcionisala na podeli ostvarenih dobitaka i zajedničkom vlasništvu.

Većim angažmanom pustinjaka, ali i dolaskom novih učenjaka, ovaj deo ostrva se jako razvijao. Uz poljoprivrednu proizvodnju, prvenstveno vino i med, sveštenici su se bavili i štampanjem knjiga i astronomijom, u Pustinji se nalazio nadaleko poznata opservatorija.

Kako im je poljoprivreda dobro išla, mnogo godina su bili najpoznatiji privrednici na ostrvu, sveštenici su s vremenom razvili i dobru trgovinu. Stoga ne treba da čudi što su u svom vlasništvu imali čak tri trgovačka jedrenjaka. Njihovi brodovi plovili su celim Sredozemnim morem, a zanimljivo je da su korišćeni i u borbi s britanskom mornaricom u splitskoj luci 1809. godine.

Foto: Thinkstock

Pustinja je funkcionisala kao samostan, ali službeno nisu bili pripadnici nikakvog reda. Hvarsko-brački biskup dao im je dozvolu da u svoje redove primaju koga žele, bez uticaja crkvenih ili svetovnih institucija.

Subraća, kako im je glasio službeni naziv, zajedno su birala starešinu koji je vodio brigu o svim članovima i zajedničkim poslovima. Iako je život pustinjaka bio zamišljen kao skroman život pojedinaca, Blaćanski pustinjaci imali su poslugu, ali i ljude koji su obrađivali zemlju. Uspeli su da razviju privredu koja je bila na dobrom glasu na celom Mediteranu.

Poslednji koji su upravljali Pustinjom Blace bili su sveštenici Miličević. Članovi ove porodice u svetu su bili poznati kao strastveni astronomi, o čemu svedoče i dva asteroida koji nose naziv Miličević i Brač, upravo njima u čast. Smrću poslednjeg pustinjaka, don Nikole Miličevića, koji je umro 1963. godine, Pustinja prestaje s delovanjem, pa se u njoj otvara muzej.

Kako je Pustinja izgrađena od kamenja iz obližnjeg kamenoloma, ne treba da čudi što se s godinama savršeno uklopila u okolinu i boju okolnih stena. Danas je ovde smešten muzej u kom je izložen stari nameštaj, kuhinja i različit stilski nameštaj po sobama. Ipak, posebnost muzejske zbirke čine razne astronomske sprave, bogata zbirka starinskog oružja i satova, kao i bogata biblioteka s delima pisanima hrvatskom ćirilicom, poljičicom.

Do ovog mesta se može doći na dva načina. Prvi je automobilom kojim se dolazi do severne strane. Put vodi prema Vidovoj gori, ali može da bude teško prohodan za niska vozila, zbog čega se preporučuje ostavljanje vozila i šetnja preko napuštenog sela Dragovode do Pustinje. Drugi je način brodom, s južne strane, nakon čega sledi 45 minuta pešačenja do Pustinje.

Muzej je otvoren svakog dana u nedelji, osim ponedeljkom. S obzirom na to da u muzeju nema otvorenog ugostiteljskog objekta, a potrebno je dosta pešačenja kako biste došli do njega, preporuka je da sa sobom ponesete dovoljne količine vode.

Nakon teške bitke sa rakom kostiju, Holi Bučer (27) je preminula u četvrtak, a pre toga napisala je pismo koje danas kruži celim svetom.

Ovako glasi pismo koje je objavila njena porodica:

"Teško je i čudno sa samo 26 godina prihvatiti svoju smrtnost. To su godine kada se smrtnost obično ignoriše. Dani prolaze i vi prosto očekujete da će stalno osvanuti novi dan, a onda se desi neočekivano. Uvek sam zamišljala sebe staru i izboranu i sedu, verovatno zbog mnogo dece i unučića i velike porodice koju sam želela da stvorim sa ljubavlju svog života. To želim toliko snažno da prosto boli".




"To je caka sa životom: njegova krhkost i nepredvidivost znače da je svaki novi dan dar, a ne nešto što se podrazumeva. Danas imam 27 godina. Ne želim da unrem. Volim svoj život i srećna sam zahvaljujući svojim voljenima. Ali, o mom odlasku ne odlučujem ja. Volela bih da poručim ljudima da ne brinu oko malih, beznačajnih, svakodnevnih sitnica. Na kraju svi delimo istu sudbinu, pa iskoristite vreme koje imate da se osetite moćno i veliko, i ne dozvoljavajte glupostima da vam pokvare dan. Svaki put kad zakukate oko neke gluposti, pomislite na nekog sa zaista velikim problemima. Budite zahvalni na svojim sitnim poteškoćama i prevaziđite ih. U redu je pomisliti da je nešto naporno i teško, ali nemojte kukati oko toga i praviti čitavu dramu, niti kvariti drugima raspoloženje".

"Kada to rešite, izađite napolje i duboko udahnite. Pogledajte kako je nebo plavo a trava zelena. Sve je lepo. Pomislite koliki ste samo srećnik što možete da dišete i to vidite. Možda ste danas vozili kroz nesnosnu gužvu, nenaspavani ste, a frizerka vam je upropastila kosu, grudi su vam male a celulit nikako da nestane, kao i onaj višak kilograma sa kojim se borite. Pustite sve to. Verujte mi, ništa od ovoga neće vam biti na kraj pameti kada dođe vaše vreme za odlazak. Sve to je toliko nevažno kada se osvrnete i sagledate u celosti svoj život. Posmatram svoje telo kako mi pred očima propada i nestaje i sve što želim je više rođendana i Božića sa porodicom, ili samo još jedan dan sa mojim dečkom i psom. Samo još jedan".



"Slušam ljude kako se žale na posao ili kako im je teško da idu u teretanu. Budite zahvalni što vaše telo to može. Rad i vežbanje su većini tako dosadna svakodnevna stvar, a kada vaše telo odbija da to radi, shvatate kakvo je to zapravo uživanje. Ja sam davala sve od sebe da živim zdravo, to je bila moja velika strast. Negujte svoje zdravlje i telo, čak i kada nije "savršene" veličine. Pazite ga, mrdajte se i dajte mu zdravo gorivo, ali ne preterujte ni sa tim.

Ne zaboravite da je i mentalno zdravlje važno kao i telesno. I brišite sa društvenih mreža sve stranice koje vam propagiraju ideale zbog kojih se stidite sebe. Sve te stranice sa savršenim telima, savršenim jelima...brišite sve to. Budite nemilosrdni prema njima sebe radi".

Budite zahvalni za svaki dan u kome vas ništa nije zabolelo, u kome ste prošli samo sa gripom ili istegnutim člankom. To će proći. Manje kukajte a više dajte. Sreća je zaista u stvarima koje činite za druge. I sve bih dala da sam ja davala više. Od kada sam se razbolela, u moj život ušla je gomila neverovatno dobrih ljudi, i primila sam neverovatno mnogo ljubavi i podrške koju nikad neću moći da vratim. Tužno je trošiti novac kada umirete. To nije vreme da idete i zatrpavate se materijalnim stvarima koje biste inače želeli, recimo da se počastite novom haljinom. Sada razmišljam koliko je pogrešno što silan novac dajemo na takve stvari koje nam "trebaju". Nikog ne interesuje da li ste istu stvar obukli dva puta. Ne kupujte prijateljima odeću, nakit i slične gluposti. Kupite im nešto zaista vredno - masažu, večeru u kojoj ćete zajedno uživati ili im prosto recite da ih volite".

"Slušajte muzuku, mazute psa, pričajte sa prijateljima, ostavite taj telefon. Putujte ako vam se putuje, ako ne, uživajte kod kuće. Trošite novac na iskustva, ne na stvari. Pojedite tu tortu, bez krivice. Recite ne stvarima koje ne želite. Ne dozvolite da vas drugi nateraju da radite stvari koje ne želite. I još jedna stvar - redovno dajte krv. Vi ćete se osećati bolje i spasićete mnogo života, jer jedna donacija može da spasi čak tri čoveka. To je ogroman uticaj koji vi imate, a vama ne znači ništa. Donacije krvi su meni pomogle da poživim još jednu godinu na Zemlji, sa mojim voljenima. To je godina kada sam se sjajno provela.

Dok se ne sretnemo ponovo,

Holi".

Kurir.rs/BlicŽena, Foto: Printscreen/Facebook

Istina o tome šta su radili sa mrtvima sa Titanika otkrivena je u tajnim telegramima
foto: Pinterest

Titanik je potonuo pre 105 godina, ali detalji ove morske tragedije koja nikad do kraja nije razjašnjena ne prestaje da intrigira ljude. Brod je potonuo u noći između 14. i 15. aprila 1912. oko 740 kilometara od najbližeg kopna, a prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon potonuća - dugo nakon što je i poslednja žrtva u ledenom moru umrla. Naime, temperatura vode iznosila je 2,2 Celzijusa, pri kojoj ljudsko preživljavanje iznosi tek 15-ak minuta. Živote je izgubilo 1517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 posto.

Na Titaniku se nalazilo 20 čamaca za spašavanje koji su ukupno mogli primiti tek oko 1.100 putnika – polovinu onih koji su se te kobne noći nalazili na brodu – ali i to je bilo u skladu sa zakonskim propisima toga doba te se smatralo dovoljnim. Uprkos tome, tek je 700 putnika uspelo ući u čamce za spašavanje; većina ih je poluprazna napuštala brod te je skoro u svakome još bilo slobodnih mesta.


Ali šta se dogodilo sa telima?

Istinu o tome skrivaju tajni telegrami, čiji su autori verovali kako nikad neće izaći u javnost. U tim telegrafima je jasno kako je kapetan jednog od spasilačkih brodova, Mackay-Bennet, želeo da izvuče sva tela iz mora. Ali, ubrzo je shvatio kako je njegov brod premali za 334 tela koliko su ih našli. Tada su doneli kontroverznu odluku - izbaciće leševe od putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi im ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase

Naime, mišljenje posade je bilo kako oni imaju veća prava na dostojanstvenu sahranu. Od 334 pronađena tela, iz broda ih je izbačeno čak više od sto, a ona nikad više nisu pronađena u bespućima Atlantskog oceana. Istinu o tome šta se dogodilo skrivali su dugo poverljivi telegrami, koje su naknadno istoričari iskopali iz tajnih arhiva.

Mrtve sa Titanika iz najsiromašnije klase su izbacivali sa broda

Sirotinja ostala da pluta

U prvom telegramu kapetan je napisao "Apsolutno morate dovesti sva tela koja stanu na spasilački brod". Ali, s broda Mackay-Bennet ubrzo je odgovoreno "Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela sahrane na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodica da ih zadržimo?". Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je kako će se izbaciti tela žrtava siromašnijih putnika, dok će ostaci onih bogatijih biti vraćeni njihovim porodicama.

Užas pet dana kasnije

Kad se SS Bremen, brod koji je plovio iz Nemačke u Ameriku pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su vrištati. Bremen se pridružio brodu Carpathia, a njihova misija je bila sakupiti ostatke tela koji se mogu pronaći. U daljini su mogli videti bele mrlje, koje su zapravo bile smrznuta tela mrtvih koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima iza potonuća, celo se mesto pretvorilo u ogromnu vodenu grobnicu, s gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa, zaleđenim leševima i sveštenikovim rečima koji ih je ispraćao.

foto: Pinterest

"Videli smo ženu u spavaćici s bebom čvrsto prislonjenom na njezina prsa", posvedočila je Johanna Stunke, putnica Bremena.
"Bilo je tamo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili obučeni za ples i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spašavanje i dvoje dece u rukama."
Posada je sve zajedno opisala kao "hladno, mokro, jadno i neutešno". Do kraja aprila, kombinacija soli i sunca počela je uništavati pojaseve i tela su počela nestajati u dubinama okeana. U junu iste godine je ipak su pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bila su to tela brodskog konobara i kuhinjskog radnika.

Zahvaljujući svojoj gravitaciji, Mesec snažnije privlači određene delove Zemlje, stvarajući plimne izbočine u okeanima naše planete. 
Budući da se Zemlja rotira mnogo brže od Meseca, ova izbočina se javlja neznatno brže nego pre, pa zbog toga "gura" (pomera) Mesec dalje od Zemlje.

Opasno je lako uzeti mesec zdravo za gotovo. Ista stvar važi za Sunce. Međutim, da nije njihovog večnog prisustva na našem nebu, život na Zemlji bi bio vrlo, vrlo različit od onoga što je sada, i to ne bi bilo nimalo prijatno za nas!

Međutim, naš jedini prirodni satelit - mesec - zapravo se pomera od Zemlje. Njegova orbita se sve više povećava!

Efekti plimskih sila

Mesec se vrti oko Zemlje poslednjih 4,5 milijardi godina. Zahvaljujući superiornoj masi Zemlje, ona ima daleko veću gravitacionu snagu nego što Mesec ima na Zemlju, što znači da snažno privlači Mesec prema sebi. To dovodi do plimskih sila, koje uzrokuju plime u našim okeanima.

Gravitaciona privlačnost između Meseca i Zemlje je jača u korist Zemlje koja se suočava sa Mesecem. Štaviše, ova sila je najjača na području koja je najbliža (ima minimalnu udaljenost) u odnosu na Mesec.


Kao što možete videti na gornjoj slici, srednji deo naše planete (tj. Ekvatorialni region) je bliži mesecu od gornjeg i donjeg dela planete (polarni regioni). Zato, Mesec povlači ekvatorijalne regione malo snažnije prema sebi. Ova veća gravitaciono povlačenje Meseca podstiče visoke plime u vodama okeana (u toj oblasti), stvarajući izbočinu u srednjem delu Zemlje. Ovo se zove plimsko ili ekvatorijalno oticanje / plima).



Ovako se morske vode ponašaju zavisno o položaju Zemlje u odnosu na Mesec. Jasno je ilustrovano da se okean suočava sa visokim plimama kada je najbliži Mesecu.

Efekat plimskih sila pogađa obe strane, na primer, baš kako i naša planeta doživljava plime i razne izbočine (primećuje se da je stvarno čvrsto tlo Zemlje iskrivljeno samo nekoliko centimetara usled ove izbočine) uzrokovano gravitacijom Meseca, Mesec takođe doživljava plimu na strani koja je najbliže Zemlji.

Rotacija Meseca i Zemlje

Udaljavanje Meseca može se pripisati rotacijskim pokretima Zemlje i Meseca. Vidite, Zemlja se rotira prilično brzo (tačnije, ona ima veliku rotacionu brzinu). Završava jednu rotaciju na svojoj osi za samo 24 sata. S druge strane, Mesecu treba 27,3 dana da završi jednu rotaciju na svojoj osi! Očigledno je da je Mesec daleko sporiji od Zemlje kada su u pitanju njihove rotacione brzine. Evo gifa koji prikazuje razlike u brzinama rotacije Zemlje i Meseca:


Poređenje brzina rotacije Zemlje i Meseca (Napomena: Mesec se kontinuirano vrti oko Zemlje, što nije prikazano na ovoj slici, Takođe, veličine i rastojanje nisu u razmeri)

Budući da postoji značajna razlika u njihovim brzinama, plimska izbočenost na Zemlji pokušava da izgura mesec iz svoje orbite i teži da ga ubrza (veoma malo). Kako svaka akcija ima ravnopravnu i suprotnu reakciju, Mesec takodje povlači Zemlju, što rezultira smanjenjem brzine rotacije Zemlje.

Ovo smanjenje brzine rotacije Zemlje uzrokuje gubitak ugaonog momenta (angular momentum / rotaciona energija), koja se zatim prenosi na orbitu meseca pomoću plimske sile, čime je orbita svake godine nešto veća.

Rezultat svega ovoga je da se cirkularni put Meseca oko Zemlje povećava brzinom od 3,8 centimetara (1,49 inča) godišnje. Drugim rečima, Mesec se udaljava 3,8 centimetra od Zemlje svake godine.

Slično tome, brzina rotacije Zemlje usporava tempo gde će, za 100 godina od sada, dan na Zemlji biti 2 milisekunde duži nego što je sada.

Da zaključimo ... Da, Mesec se pomera od nas, ali to radi tako zaista sporo, zato nemojte brinuti o dugim, bezveznim noćima još dugo, dugo!


Reference: Ask an Astronomer (Cornell University), Lock Haven University,  NOAA’s National Ocean Service

Iz "mora" premijera, izabrali smo deset modela koji su obeležili godinu za nama. Šta kažete za naš izbor? Imate li vi nekog svog favorita?

"bugati širon": U najkraćem: prestiž, luksuz i performanse. ...

... Naslednik "vejrona" košta preko 2 miliona evra, ima 1.500 konjskih snaga i može da ide 420 km/h.


"kia stinger GT": Korejski proizvođač je ovim modelom ušao na teren na kome vladaju BMW, Mercedes, Audi…


... "Stinger" i u osnovnoj verziji pleni izgledom, a posebno kao "gran turismo" sa ergelom od 365 konja ispod haube.


"mercedes-AMG prodžekt ONE": Kao odgovor na projekat "valkira", zajednički projekat Aston Martina i Red Bula, Mercedes je predstavio ONE. ...


... Prototip ispod haube ima Mercedesov F1 motor, a kad spreman za stazu testiraće ga Luis Hamilton.

"alfa romeo stelvio": U SUV kolo je ušla i Alfa. Model "stelvio" je publika prihvatila oberučke, pa je ovaj model ubrzo postao najprodavaniji model ovog italijanskog proizvođača. ...


... A stigla je i verzija "kvadrofoljo" namenjena onima kojima je brzina impertiv.


 "lamborgini urus": Stigao je prvi Super SUV sa ciljem da uzdrma sam vrh ponude prestižnih modela. ...

... Najbrži SUV na svetu ima motor koji razvija 650 KS i može ovaj model težak 2,2 tone da potera do 100 na sat za 3,6, a do 200 za 12,8 sekundi.


"folksvagen polo": Izraz "mali golf", kao nikad ranije, opisuje tačno kakav je novi "polo". ...


... Moderan izgled, vrhunska završna obrada, kao i veliki ekrani osvajaju publiku širom Evrope.


"honda sivik tajp r": Ovaj model je postao sinonim za brz gradski auto. ...


... Nova verzija osvaja performansama, ali i nesvakidašnjim izgledom.


"audi A8": Sa preko 40 sistema asistencije vozaču, novi "A8" je trenutno najnapredniji automobil na svetu. ...

... Pored vozača, u njegovoj vožnji će uživati i svi ostali putnici, a posebno oni smešteni u zadnje "fotelje".


"BMW X3": Prošle godine je stigla i treća generacija popularnog BMW-ovog "terenca", koji je veći sigurniji, prostraniji i brži. ...

... Ovaj model je i svojevrsna najava dolaska novih BMW-ovih X modela, počevši od potpuno novog "X2".

"rejndž rover velar": Novi "rejndž" donosi gomilu tehnologije, odlične performanse i, pre svega, neverovatno uživanje u vožnji. ...

... I taman se lepo smestio između kompaktnog "ivoka" i velikog "sporta".


Izvor: mondo

Powered by Blogger.