Hiljadama godina, mostovi su građeni kako bi olakšali prevoz čime su gradovima omogućavali da se dodatno razvijaju. Međutim, neki mostovi prevazilaze svoju prvobitnu funkciju i predstavljaju mnogo više od sredstva transporta od jednog do drugog mesta, piše Huffington Post

nationalgeographic.rs

Golden Gejt (San Francisko, Kalifornija)
Kada je otvoren 1937. godine, Golden Gejt je bio najveći viseći most dugačak 2.737 metara, a od tada je jedan od najupečatljivijih simbola San Franciska. Prostire se preko moreuza Golden Gejt, zahvaljujući kojem je i dobio ime, a povezuje San Francisko i okrug Marin. Poznata narandžasta boja je inspirisana toplom klimom Kalifornije. Foto: Profimedia


Londonski most (London, Velika Britanija)
Ovaj pokretni most u gotičkom stilu omogućava prolaz posetiocima preko reke Temze. Izgradnja ove konstrukcije je počela 1886. godine i trajala je osam godina. Boja mosta se menjala tokom godina, pa je tako 1977. godine bio obojen u crvenu, plavu i belu boju radi proslave Kraljičinog Srebrnog jubileja.

Lančani most (Budimpešta, Mađarska)
Prvi most koji povezuje Budim i Peštu preko Dunava sagrađen je 1849. godine. Sa obe strane mosta se nalaze kameni lavovi zajedno sa grbom Mađarske. Tokom Drugog svetskog rata, Lančani most je bio potpuno uništen, ostavljajući za sobom samo stubove, što ga čini jednim od dva preživela mosta koje je dizajnirao Vilijam Klark. Obnavljanje mosta je započelo 1947. godine, a sa mosta se pruža neverovatni pogled na Parlament, pogotovo kad su zgrade osvetljene. Foto: Profimedia


Most Žuselino Kubičeka (Brazilija, Brazil)
Most je dobio ime po bivšem brazilskom predsedniku, a dugačak je 1188.72 metara i prostire se preko jezera Paranoa. Srebrne svodove (dužine 196 metara) koji se protežu preko kolovoza dizajnirao je Aleksandre Čan u želji da naglasi zalazak sunca u Brazilu. Foto: Profimedia

 Most Heliks (Marina Bay, Singapur)
Unikatna struktura Heliks mosta, zbog koje je umalo nazvan DNK most, izazvala je pažnju kada je otvoren 2010. godine kao prvi zakrivljen most na svetu. Spiralne cevi koje stvaraju udvostručeni efekat dizajna mosta svetle u večernjim časovima pružajući još lepši pogled na Marinu Bay. Foto: Profimedia

[full-post]
Khaju (Isfaran, Iran)
U vreme kada je sagrađen na reci Zayandeh, most Khaju je radio i kao most i kao brana sa svoja 23 svoda i sistemom vrata ispod. Sagradio ga je persijski kralj Šah Abbas II oko 1650. godine, na temeljima starog mosta. Služio je i kao zgrada za javne sastanke. Foto: Profimedia

 Seri Wawasan (Putrahaja, Malezija)
Most Seri Wawasan je dugačak 769 metara i proteže se preko jezera Putrahaja, a prvobitna ideja je bila da ovaj most svojim izgledom oponaša jedro broda. Foto: Shutterstock

Kintai (Ivakuni, Japan)
Duga istorija visokog vodostaja, tajfuna i poplava svedoči teškoj izgradnji dugotrajnog mosta preko reke Nišiki, a trenutni Kintai most predstavlja četvrtu kontrukciju na ovom mestu od 1673. godine. Čitavo područje oko mosta se svrstava u Nacionalno blago od 1922. gdoine, a turisti hrle u ovo područje pogotovo u vreme Festivala cvetanja trešnje. Foto: antb /Shutterstock


By Diana Tourjee
foto: JACOB LUND VIA STOCKSY
Ako biste radije da provedete vikend sami nego da blejite sa prijateljima, nova studija kaže da je to verovatno zato što ste pametniji od njih. Razgovarali smo sa psihologom i direktorkom za komunikacije u britanskoj Mensi kako bismo saznali zašto su pametni ljudi usamljenici.

Ako ste ikad dobili sms poruku od zabrinutog prijatelja koji smatra da je krajnje vreme da "popričate" — zato što ste se suviše otuđili, zato što ste suviše ovo ili suviše ono — onda ste se sigurno već zapitali šta će vam uopšte prijatelji. Možda biste radije bili sami, slikali selfije koji će zaseniti Mona Lizu ili pisali sledeći veliki američki blog. Prema novoj studiji, ova želja za izolovanjem možda je simptom činjenice da ste strašno pametni: Satoši Kanazava i Norma Li, evolutivni psiholozi iz Velike Britanije, nedavno su izložili teoriju o genijalnosti usamljenika. Njihovi podaci pokazuju da iako sreća većine ljudi raste u skladu sa opadanjem gustine naseljenosti (kao i u odnosu na visok stepen društvenih interakcija sa voljenim osobama), ljudi koji su "izuzetno inteligentni" zapravo su srećniji kad ne provode vreme sa prijateljima.

Iz apstrakta njihovih nalaza: "Inteligentniji pojedinci izvlače manju životnu satisfakciju iz češće socijalizacije sa prijateljima." Divota. Ne znam za vas, ali kad pomislim na genije, ja pomislim na Mensu — najveće i najstarije udruženje građana sa visokim koeficijentom inteligencije. En Klarkson, direktorka za komunikacije njihovog britanskog ogranka, rekla mi je da ovi nalazi "verovatno delimično zavise od ličnosti — možete imati društvene ljude sa visokim IQ-om, baš kao i introvertne."

foto: Jelena Jojic via Stocksy

Ali Klarkson nije u potpunosti odbacila ovu teoriju. "Smatra se i da veoma inteligentni ljudi ponekad mogu da se osećaju izolovano od onih oko sebe samo zato što razmišljaju i vide svet drugačije. Pronalaženje još nekog ko obrađuje informacije na isti način kao i vi može biti teško ako vaš mozak radi kao kod dva procenta populacije", rekla je ona. Ta brojka, dva posto, odnosi se na sloj ljudi koji Mensa ubire sa vrha društva kako bi ih uvrstila među svoje kolektivne genijalce. To nije, kako mi je Klarkson napomenula, broj visokointeligentnih ljudi koji bi nužno uvažio neki psiholog.

Doktor Robert Sternberg je profesor ljudskog razvoja na Univerzitetu Kornel koji se specijalizovao za inteligenciju i međuljudske odnose. "Ne postoji psihološko značenje reči 'visokointeligentan'", rekao je on u intervjuu za VICE. Mišljenja psihologa su, objasnio je on, sučeljena kad se radi o određivanju šta čini visoku inteligenciju i koliko različitih "vrsta" inteligencija postoji. "U mojoj sopstvenoj teoriji uspešne inteligencije, razlikujem analitičku inteligenciju (IQ), kreativnu inteligenciju i praktičnu inteligenciju (zdrav razum)", rekao je on. "Visok IQ ne garantuje nijednu od te dve. Naše školstvo toliko nagrađuje decu sa visokim IQ-om da ta deca imaju malo podsticaja da razvijaju visoku socijalnu/emocionalnu/praktičnu inteligenciju, što dovodi do nesrećnih rezultata."

Takozvana "teorija sreće u savani" Kanazave i Li predstavljena je u okvirima evolutivne psihologije: situacije koje doživljavamo danas posmatraju se kroz kontekst iskustava naših predaka. Prema Vašington postu, istraživači "teoretišu da životni stil lovca-sakupljača naših predaka čine osnovu onoga što nas usrećuje danas." Pametni ljudi najverovatnije mogu lakše da izađu na kraj sa izazovima sami od manje inteligentnih ljudi, stoga odnosi njima mogu biti manje važni — ali, kao što ističe doktor Sternberg, "izazov sa evolutivnom psihologijom je što ona zahteva da zamislimo kakav je život bio u praistorijska vremena, a dovoljno nam je teško da zamislimo kakav je bio u Srednjem veku ili čak četrdesetim."
foto: Brian McEntire via Stocksy

On kaže da visokointeligentni ljudi mogu da žele manje bliskih prijatelja zato što su izuzetni i osobe iz njihove okoline će ih verovatno sputavati, kao kad briljantni studenti više vole da rade sami nego u grupi kolega koje smatraju manje inteligentnim. Ali, objašnjava on, "nije uvek najpametnije dete (ili odrasla osoba) u grupi ona koja dominira (uporedite to sa našim trenutnim predsedničkim kandidatima iz redova Republikanske stranke), tako da je inteligentna osoba možda primorana da prihvata smernice koje joj zadaju manje inteligentne osobe. Štaviše, visokointeligentna osoba možda je samo suviše zauzeta svojim poslom i nema vremena za opširne razgovore sa prijateljima."

Ali to je samo jedan ugao gledanja na stvari. Doktor Sternberg kaže i da može da se tvrdi da "baš visokointeligentnim ljudima najviše trebaju prijatelji jer se njihova visoka (akademska) inteligencija ne prenosi uvek na visoku socijalnu/emocionalnu/praktičnu inteligenciju". To ističe različite "vrste" inteligencija koje ljudi poseduju. Na primer, možda pojma nemate na kontrolnom, ali se ističete u manipulisanju vašeg nastavnika da vam ipak da visoku ocenu — ili ste možda kreativni genije, loš u matematici, ali briljantan u nečem... kreativnom. Ima ljudi koji tehnički poseduju visoku inteligenciju, ali čije su međuljudske sposobnosti toliko nevešte da kvare svaku društvenu interakciju i tako ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve. "Inteligentni ljudi možda neće ostvariti ono što žele zato što ne znaju kako da sprovedu interakciju sa drugim ljudima i uspešno ubede druge u uticajnim grupama (ponovo, uporedite sa republikanskim kandidatima)", objasnio je doktor Sternberg.

"Visoka (akademska) inteligencija je samo u lošoj korelaciji sa socijalnom, emocionalnom i praktičnom inteligencijom", nastavio je on. "Da ironija bude veća, pametna osoba koja ne želi interakciju sa drugima možda je upravo ona kojoj je interakciju najviše potrebna kako bi uspela u životu. Imate mnoge ljude sa visokim IQ-om koji ne uspevaju da pretvore taj IQ u uspeh u ovom svetu ili koji to rade na načine koji nisu do kraja produktivni."

Poput Mense, doktor Sternberg ove nalaze dovodi u pitanje, istakavši da kad se stvari suviše pojednostavljuju često dolazi do netačnih rezultata. "Zvučni naslovi ne čine uvek dobru nauku", zaključio je on.


Vice


Za ovu listu ćemo pogledati neke od najviše iznenađujih i onih koje inspirišu činjenicama koje se odnose na ovu svemoćnu video aždaju. Iz delokruga njegovog korišćenja podataka u svojim povremenim dodirom sa zakonom, YouTube nikada ne prestaje da fascinira.

10. Pizza for You, Pizza for Me
Mnoge kompanije su počele od skromnih mesta, a youtube nije bio ništa drugačiji. Počevši u garaži, kako kaže suosnivač Chad Hurlei, kompanija je ubrzo postavila prodavnicu u San Mateu, Kalifornia. Naime, u početku se kancelarija  YouTube-a nalazila u Silikonskoj dolini iznad picerije i japanskog restorana. Uprkos potencijalno čudnoj lokaciji glavnog štaba, kažu da je oko 20 radnika angažovanih sa ovog mesta bilo medju prvim zaposlenim u YouTubu. Jasno je da lokacija nije negativno uticala na njegov (tada eventualni) uspeh.

9. Ime je isto ... Skoro
Naime, kada su lansirali sajt, predviljanje je bilo veoma teško jer je ipak internet veliki makar to bilo i 2oo5. Šta je problem?  YouTube se zadesio u nevolji kada je domen njihovog sajta izazvao problem sa Universal Tube & Rollform Ekuipment, kompanijom, vlasnicima domena utube.com - sa "u". Kao i što se desilo, korisnici tražeći YouTube, mahom su kucali "utube" čiji je server srušen posle 68 miliona pregleda. Naravno, završilo se tužbom i nesporazumom 2006. pre nego što je YouTube kupio i zvanično domen.

8. Nagraditi korisnike
Težak je put do uspeha i vlasnici sajta to vrlo dobro znaju. To objašnjava zašto svaki korisnik koji ima 10 miliona pretplatnika ( subscribers ) dobija dijamantski paket na svoju kućnu adresu i to paket koji sadrži ogroman dijamantski kamen. Za one koji imaju 1 milion, youtube šalje zlatni paket ( 24-karat Gold Play Button) a 0ni sa 100 hiljada dobijaju srebrni paket. Tako, sad i to znamo.


7. Karim u zoološkom vrtu
Velike stvari dolaze iz skromnih početaka, kako kažu. Tako je bilo sa izbačenim prvim videom za YouTube, 23. aprila 2005. godine ljubaznošću ko - osnivača Javed Karima . Pod nazivom " Me at the zoo " , taj devetnaest sekundi kratak snimak pokazuje Karima u San Diego Zoo vrtu, govori o kljovama slonova direktno iza njega. Uprkos svojoj kratkoj dužini i ograničenog kvaliteta videa, on je ipak pregledan nekoliko miliona puta i dobio preko 160.000 komentara . Impresivno za prvi video na sajtu.


6. Aprilske Šale
Ne može se reći da YouTube nema smisla za humor. Od 2008. pa nadalje, YouTube pokreće pranking tradiciju udružujući se sa sajtom The Onion, koji je bio inspiracija nekih srpskih satiričnih novina ali da se vratimo YT, oni ipak dosledno ostaju pri tome da prvog aprila, svetskog dana šale, prave 12 časova prank (extremnih šala i komedije uopšte)


5. Interesovanje oglašivača
Oglasi se javljaju u svim većim aspektima popularne kulture, tako da nije iznenađenje da ih je YouTube prihvatio oberučke. Ono što je iznenađujuće jeste da su u 2013. godini , oglašivači prema navodima, potrošili 5,6 milijardi $ na YouTube-u. Rast je tada bio trend ; Izveštaji u 2015. godini govore detalj da je broj oglašivača porastao za 40% , sa top oglašivačima za 60% više u odnosu na prethodnu godinu. Za Google , vlasnika YouTube-a, to znači milijarde dolara profita i osećaja zadovoljstva sa svim tim parama i slavom.


4. Svaki protok moguć
Obzirom na svoju veličinu, to bi imalo smisla za YouTube da zahtevaju mnogo resursa. Na primer , izveštaj iz 2007. procenjuje da je YouTube koristio istu količinu internet saobraćaja kao ceo Internet circa 2000te. Najinteresantije je to da su krajem 2014. godine, razne medijske kuće primetile da je YouTube - zajedno sa Netfliksom - iznosio oko 50 % ukupnog protoka saobraćaja na Internetu . Sve ovo daje kredit sa jednom idejom: YouTube je veoma ukorenjen u svetu Interneta .


3. Kontrola nad Zabavom
Govorimo o moći pop kulture. Prema različitim izvorima, sadržaj YouTube-a čini oko jednu trećinu emitovanja programa (generalno), u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo daje težinu izveštaja da sajt očigledno ima preko 15 milijardi posetilaca mesečno, i treći najposećeniji sajt na svetu do 2015. (Alexa rank 3) godine a sa svojim uvođenjem funkcije kao što su video-zakup i platforme YouTube Gaming, potencijal za dalji kulturni uticaj je teško ignorisati.


2. PayPal Uticaj
Slučajnost je više nego mali faktor u stvaranju YouTube-a . Osnivači Karim, Čad Harli i Stiv Čen su se i pre YT poznaivali sa prethodnog posla - radeći za PayPal. Harli je čak dizajnirao PayPal logo, koji je osmišljen tokom intervjua za posao. Kada je trio otišao iz PayPal-a , oni su dobili i hrpu bonusa i zarade zahvaljujući eBay-u koji se otcepio od PayPal-a ... Taj novac im je poslužio kao početni kapital i ušli su na internet na velika vrata.

Pre nego što otkrijemo naš izbor, evo nekoliko pohvala:

  • Najduži YouTube video postavljen na sajt je 596.5 sati vremena ( skoro 25 dana )
  • Toni Bler, ex - britanski premijer je bio 1. svetski lider sa YouTube kanalom
  • Najtraženiji video na YouTube-u ikad je vodič " Hov to Kiss " (Kako se ljubiti)
  • Svake sekunde se uplouduje sat vremena video programa


1. Poreklo priče
Postoji mnogo priča iza koje obeležavaju sada već kult sajta. Karim je rekao da je prvobitni koncept sajta zasnovan na njegovoj nesposobnosti da pronađe snimke Super Bowl-a nastupa Janet Jackson gde je ona čuvena scena kada joj se vidi bradavica (slučajno) i cunami 2004. koji se dogodio na Indijskom okeanu. Hurlei i Chen su u međuvremenu rekli da je sajt zamišljen kao online video dating sajt zasnovan na  principu Hot or Not. Danas iako stavite neki snimak gde se neko ljubi, ispade tragedija prema njihovom gledanji što bi se reklo da su to najlažniji moralisti na svetu ikad. Pare su čudo ali... Ipak, YouTube je danas nezamenjiv, najpouzdaniji i realno, došao je baš tu da ostane.

 Da li se slažete sa našom listom? Koja je vaša omiljena priča, činjenica, video ili bilo šta sa YouTube-a? Sve što pročitate a želite nešto da dodate, bacite u komentar ispod.




By Rosie Spinks; fotografije: Jake Lewis

Sreda je, julsko jutro, a ja gledam kako se relativno nepoznata žena sprema za fotografisanje u njenom stanu u severnoistočnom Londonu. Nema pozadine, frizera i šminkera, a pored kamere, nema ni dodatne opreme ili asistenata. Takođe ne postoji ni klijent ili publikacija koja je tražila ove fotografije. 

"Trebalo bi da nosiš onaj karmin koji si nosila na fotki od juče", kaže fotografkinja koja je došla da slika 22-godišnju Emu Breši.

"Oh, misliš naKylie Lip Kit?" pita Ema. "Tako se teško stavlja, ali OK."



Ema je samoproklamovani Instagram model - što ne treba pomešati sa modelom na Instagramu poput Gigi Hadis i Kendal Džener koje ovu aplikaciju koriste za promociju svojih tradicionalnih modeling karijera. Ema kaže da platformu koristi kao odskočnu dasku za napredovanje u karijeri, kreativni izraz i način zarade. Kako ovo sve funkcioniše i kuda vodi su pitanja koja muče profesiju Instagram modela. 


Kako sama kaže, Ema se ne uklapa u tipične norme konvencionalnog i plus-size modelinga. Ima komercijalistu ali koristi socijalne medije da se nametne bukerima koji inače ne bi radili sa nekim ko ima njen tip tela. Ona dodaje natpise pune samopouzdanja o svom telu poput "Podsetnik samoj sebi sa 13 godina: Emerc, to je samo bikini. Zato ga nosi strasno", koji joj obezbeđuju pažnju pratilaca kao i poslovne ponude i besplatnu brendiranu odeću radi promocije.

"Kada bi ti neko ponudio gomilu love da nešto fotografišeš, da li bi to uradio?", pitam me Ema. "Zavisi od brenda, ali ja bih to uradila ako brend ima veze sa mojim uverenjima. Ne trebaju mi pare da bih kupila skupe stvari, samo da živim. Ako imam par poslića tokom meseca, to mi plaća rentu."

Danas je na test fotkanju sa Simon Stinberg, danskom fotografkinjom koju je upoznala preko Instagrama. Ni jedna ni druga neće biti plaćene za ovaj posao, ali kada postuju fotografije one će se međusobno tagovati i povećati uticaj na publiku umesto da zarade.

Ako bi sav Emin rad bila ovakva neplaćena fotografisanja, ona ne bi mogla da zaradi za život. Ali nije tako. Ona se fotografiše i za brendove poput House of Sunny, NOE Garments i Ukulele Fashion.


Dobrih meseci ona zaradi i do nekoliko hiljada funti od svog fotografisanja i modelinga. Za sada ovaj posao nije dovoljno stalan pa mora da radi i u pabu u blizini stana; vlasnik ju je prepoznao sa nekih njenih "rizičnih" fotografija.

Ema insistira da nije planirala da se bavi modelingom. "Pratim puno sjajnih žena koje zabole za svačije mišljenje i onda sam pomislila 'Možda bih i ja mogla da probam'", kaže Ema. "Nikada nisam imala nameru da budem model. Sebe smatram za kreatorku slika, a ono što radim pred kamerom mi takođe pomaže i kada sam iza nje."



Puno je nejasnog "kreativnog govora" kada Ema priča o svom poslu, a to me je iznenadilo kada sam prvi put ušla u ovaj posao. Mislila sam da žene koje sebe nazivaju Instagram modelima traže mušku pažnju na putu ka slavi, ali to nije tačno. Umesto toga, one ovu platformu koriste kao sredstvo za cilj."

U razgovoru sa 19-godišnjom Dejzi ili @PinkandTonic je slično. Dajzi je studentkinja na Oksfordu i zna da nema telo konvencionalnog modela, ali na modeling gleda kao na lestvicu ka kreativnom poslu - kreiranju odeće ili stilizovanju. "Ako već imam ovu ogromnu platformu ljudi, onda bilo šta što hoću da uradim, već imam ogromnu grupu ljudi kojima mogu da se obratim."

"Ne zanima me da mi tipovi komentarišu fotke", nastavlja. "Nije to što su tipovi, već su problem komentari koje ostavljaju. Komentari devojaka su u fazonu 'Moj bože, ovo je divno, obožavam ovu odeću, izgledaš divno; komentari tipova su većinom vremena podsmešljivi smajliji i plamenovi. Velika je razlika."


Možda je različito, ali se Instagram i dalje vrti oko tipova koji gledaju žene. Taj koncept je počeo još 2000-ih i momaka modnih blogerki optuženih za fotografisanje svojih devojaka u različitim odevnim kombinacijama - pogledati Rumi Neely, Aimee Song i Chiara Ferragni.

Jedna od Simon Stinberginih fotografija sa test slikanja.


Danas se Instagram modelom smatra žena u dvadesetim koja se pući i pouzda se u dobro poznate, većinom muške fotografe da joj naprave profil. U nekim slučajevima to sve može da se sruši: Bleeblu, popularni fotograf iz Amerike je optužen da je naterao jednu tinejdžerku da se slika gola na javnim mestima i slike okačio na Tumblr (on je javno odbacio ove optužbe). "Bila sam nesigurna i naivna 19-godišnja devojka", napisala je devojka, "a on je imao 27 godina i bio je popularan."


"Mislim da neki [fotografi] stvarno iskorišćavaju svoj posao samo zato što imaju aparat i puno pratilaca, kaže Din Martindejl, fotograf koji je počeo na Instagramu, snimao Emu nekoliko puta i sada radi za komercijalne brendove. "Ima devojaka koje će hteti da ih slika neko sa 200.000 pratilaca ne zbog njegovog rada već zato što znaju da će od toga i one dobiti veliki broj pratilaca. Ali industrija je toliko mala, stvari se pročuju."


Po standardima Insta slave, Ema i Dejzi imaju skromnu bazu pratilaca sa 4.400 i 2.200. Kako bih saznala još od nekoga sa više pratilaca, pričala sam sa Čarli Barker , 20-godišnjakinjom iz Notingema sa preko 600.000 pratilaca. Nju je preko Instagrama potpisala modeling agencija Select još 2014.


Kontaktirala sam je preko agenta što je još jedan pokazatelj kako je njena karijera napredovala od neformalnog pristupa preko Instagrama. Ona preko mejla kaže da modeli mogu samo preko Instagrama da zarade za život, ali će morati da reklamiraju svakakve proizvode i oproste se od diskretnog pristupa.
[left-side]

"Kada sam potpisala za agenciju moj modeling i Instagram su bili odvojeni", kaže ona. "Iako ih posmatram odvojeno, mislim da klijenti vide kreativnost koju pokazujem na profilu i žele nešto više od 'običnog modela'".

U razgovoru sa Dejzi i Emom sam shvatila da slava nije nužan cilj. One prosto planiraju sovju karijeru koja zavisi od lajkova drugih ljudi.

"Instagram je postao veliki deo - ne želim da kažem života, ali bi moža i trebalo - onoga što želim da postignem", kaže Ema. "Ali ja nisam samo model."

Plava laguna, napisao je Rande Gerber uz fotografiju koju je objavio na društvenim mrežama, a na kojoj njegova prelepa supruga Sidni Kraford pozira u minijaturnom bikiniju.
Foto: profimedia
 Supermodel Sindi Kraford (50) i njen suprug Rande Gerber (53) otišli su na odmor na Bahame, a biznismen nije propustio priliku da ovekoveči svoju lepu suprugu u pejzažu iz snova.

A photo posted by Rande Gerber (@randegerber) on

- Plava laguna - napisao je Rande uz fotografiju. Sidni je na svom Instagram profilu podelila identičnu fotografiju i zahvalila se dežurnom fotografu. Još jednom JE dokazala da i s 50 godina izgleda bolje od upola mlađe "konkurencije". Rende je objavio i fotografiju prelepe ćerke koja neverovatno liči na mamu.
A photo posted by Rande Gerber (@randegerber) on


Najviše nas privlače zabranjene stvari, a kada je reč o turizmu, to su mesta u koja nemamo pristupa. Na sajtu pitanja i odgovora “Quora”, “Bi-bi-si” je potražio neka od ovih čudesnih mesta koja nas neodoljivo privlače, sasvim sigurno i zbog toga što su zabranjena za posetioce.
1.Globalno skladište semena Svalbard, Norveška
Zamislite svet koji se zauvek promenio usled velike prirodne katastrofe! Stanovništvo je desetkovano, infrastruktura uništena, izvori hrane osiromašeni. U apokaliptičnom scenariju inspirisanom holivudskim filmovima preživeli heroj kreće u Globalno skladište semena Svalbard, u Norveškoj, poslednje uporište čovečanstva u borbi protiv globalne nestašice namirnica.
Smešteno 120 metara u unutrašnjosti peščarske stene na norveškom ostrvu Spicbergen, delu udaljenog arktičkog arhipelaga Svalbard, 1.300 kilometara od Severnog pola, Globalno skladište semena Svalbard, otvoreno februara 2008, najbolje je obezbeđena banka semena na svetu. U njoj se, u zavarenim pakovanjima koja štite od vlage, čuva oko 250 miliona uzoraka semena žitarica iz celog sveta koje bi mogle da propadnu usled nesreće, otkazivanja opreme, smanjenja finansiranja ili prirodnih katastrofa.


Postoje dobri razlozi što su naučnici izabrali baš Spicbergen: na ostrvu nije zabeležena tektonska aktivnost, a predeo večitog snega i leda pogoduje konzervaciji. Osim toga, ima nadmorsku visinu od 130 metara, zahvaljujući čemu će skladište ostati suvo, a seme bezbedno, čak i ako globalno otopljavanje izazove topljenje ledenih kapa. Spicbergen je toliko bezbedan, da bi, prema nekim prognozama, seme moglo da opstane stotinama, ako ne i hiljadama godina.
2. Niihau, Havaji
Niihau, najmanje naseljeno havajsko ostrvo, možda deluje kao idealno tropsko pribežište, ali je to ipak samo privid. Pacifičko ostrvo površine 180 kvadratnih kilometara koje je havajski kralj Kamehameha 1863. godine prodao čuvenoj porodici Robinson - bogatim vlasnicima plantaža - zabranjeno je za posetioce od 1915. godine. Život na usamljenom ostrvu je neobičan. Oko 130 stanovnika, pripadnika autohtonog havajskog stanovništva, nemaju tekuću vodu, asfaltirane puteve, prodavnice, niti telefonske usluge. Za transport im služe konji i bicikli, solarna energija obezbeđuje struju, a namirnice iz obližnjeg Kauaija stižu baržama. Deca Niihaua kanuima odlaze u školu u Kauaiju.
Iako je malo, ostrvo Niihau odigralo je značajnu istorijsku ulogu. Posle napada Japana na Perl Harbor 1941, pilot japanskog ratnog vazduhoplovstva srušio se na ostrvo, gde je nedelju dana terorisao stanovništvo. Godine 1944. američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt razmatrao je mogućnost smeštanja sedišta UN na ostrvu Niihau.

Ostrvo je i danas zabranjeno za posete, a patrole obalske straže brinu da se niko ne iskrca na njega. Ipak, postoji način da dođete do zabranjenog ostrva: ukoliko dobijete poziv od nekoga sa ostrva, na primer, turoperatora koji živi na ostrvu. Drugi način da mu se približite jesu helikopterske ture iznad ostrva i plovidba čamcima pored obale.
3. Menvit Hil, baza britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, Engleska
Kada bi Džejms Bond imao tajni bunker, onda bi on verovatno bio na ovom mestu. Vojna baza Menvit Hil u Severnom Jorkširu smatra se najvećom stanicom za elektronsko praćenje na svetu, koja presreće komunikacije kako bi prikupila informacije za Veliku Britaniju i SAD.
Tajna baza sagrađena je 1954. godine kako bi špijunirala komunikacije Sovjetskog Saveza tokom hladnog rata. Nije poznato čemu baza danas služi, ali pretpostavlja se da istražuje međunarodnu terorističku aktivnost i trgovinu droge i služi kao zemaljska stanica za američke satelite. Dovodi se u vezu i sa ECHELON-om, ili takozvanih Petoro očiju, globalnom špijunskom mrežom kojoj pripadaju Australija, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Razočaravajuća vest za ljubitelje Bonda i Džona le Karea: pristup je dovoljen samo članovima Nacionalne bezbednosne agencije i ECHELON-a.
4. Tajni arhivi Vatikana, Vatikan

Možda najtajnija biblioteka na svetu, Tajni arhivi Vatikana, sadrži lična dokumenta svih papa, počevši od osmog veka.
U ovoj arhivi, koja je do 1881. bila rezervisana samo za članove Vatikana, dokumenta se čuvaju pod ključem, a oni koji žele da steknu uvid u njene tajne, moraju biti spremni da se upuste u složen proces prijavljivanja. Ulaznice mogu da dobiju samo kvalifikovani naučnici, koji u zahtevu dostavljaju lične podatke, podatke o svrsi istraživanja i preporuku naučnog instituta ili kvalifikovanog naučnika koji se bavi istorijskim istraživanjima.
Arhivi, koji se smatraju papinim ličnim vlasništvom, sadrže oko 85 kilometara polica, sa više od 35.000 knjiga.

Deo istorijskog blaga je i papska bula iz 1521. kojom je papa Lav X ekskomunicirao Martina Lutera iz Katoličke crkve i koja je označila početak reformacije, transkripti sa suđenja vitezovima templarima, prepiska Mikelanđela (16. vek) i Abrahama Linkolna (19. vek), kao i papska povelja iz 1198, koja poziva na Četvrti krstaški pohod na Svetu zemlju.
5. Oblast 51, Nevada

Oblast 51, termin prvi put upotrebljen u dokumentu CIA iz doba Vijetnamskog rata, označava vojnu bazu u kojoj se čuvaju strogo poverljive državne tajne.
Centralna obaveštajna agencija ne otkriva šta se tačno događa na ovom mestu, što je i razlog nastanka teorija zavere. Da li, možda, analiziraju srušene vanzemaljske letelice? Ili, proizvode lasere i oružje koje koristi visokoenergetski snop naelektrisanih čestica, jona ili elektrona? Možda testiraju eksperimentalne letelice?

Istina je da to nikada nećemo zasigurno znati, jer su sve aktivnosti u Oblasti 51 strogo poverljive, a pristup licima sa strane je strogo zabranjen.

Powered by Blogger.