U najpopularnijem tursitičkom vodiču na svetu Lonely Planet našli su se Mećavnik, Andrićgrad i Kustendorf.

Taj turistički vodič se osvrnuo na predivne predele Zapadne Srbije, Mećavnika i Andrićgrada, dajući detaljne instrukcije na koji način da se stigne do ovih destinacija, kao i preporukama šta obavezno posetiti.
"Bilo da dolazite helikopterom, poput Džoni Depa i Monike Beluči, ili živopisnim, krivudavim putem, Mokra Gora vas će vas oduševiti", piše u vodiču.

Lonely Planet opisuje Drvengrad kao prizor iz bajke, ističući da ga je izgradio dvostruki dobitnik "Zlatne palme" Emir Kusturica
"Na Kustendorfu filmski stvaraoci od Kine do Islanda prikazuju svoja nova ostvarenja, dok večernji koncerti pulsiraju do ranih časova", navodi se u vodiču.

Međavnik je preporučen kao idealno mesto za zimski odmor, a opisane su i lepote Zlatibora i Tare. Pomenut je i kameni grad u Višegradu, nazvan Andrićgrad, takođe delo Emira Kusturice.
Andrićgrad, Foto: Tanjug/Rade Prelić

Iako većina ljudi zna da nije dobro piti kafu na prazan želudac, mnogi sebi kuvaju ovaj crni napitak i pre nego što su "pošteno otvorili oči".
Ukoliko ne možete da se odreknete kafe pre doručka, sigurno ćete promeniti odluku nakon što pročitate šta činite svom organizmu ovim postupkom.

Želudac pojačano luči kiselinu
Kafa na prazan želudac povećava izlučivanje kiseline, što je veoma loše, pogotovo kod ljudi koji boluju od gastritisa, te i inače luče više kiseline. Pojačana kiselina povećava rizik od nastanka čireva, hroničnog gastritisa, sindroma iritirano creva i želudačnog refluksa.

Povećan rizik od raka
Zbog poremećene probave nakon ispijanja kafe, često dolazi do otežane apsorpcije proteina u telu. Zbog toga ste često naduti, imate osećaj da vam je stomak iziritiran, a dolazi i do upale creva. Sve to povećava rizik od raka debelog creva, najčešće maligne bolesti današnjice.

Nervozni ste i razdražljivi
Pijenje kafe dovodi do povećanja nivoa kortizola - hormona stresa. Taj se efekt pojačava ukoliko kafu prijete na prazan želudac jer hrana deluje smirujuće na organizam, pa i smanjuje negativan učinak kafe.

Sniženi hormoni
Kofein ometa proizvodnju serotonina - hormona koji čini da se osećate zadovoljno i srećno. Nedostatak serotonina je glavni uzrok depresija i mentalnih bolesti. Ako pojedinac pije kavu na prazan stomak, primetiće naglo podizanje raspoloženja ali će nakon sat ili dva da se oseća kao "izduvan balon". Ukoliko kafu pijete nekoliko puta u toku dana, vaš organizam će se navići na to da sam ne proizvodi serotonin, već će uvek "tražiti" kafu kao pomoć.

topla voda
Mpemba efekt zaokuplja umove hiljadama godina- mučio je Aristotela, Francisa Bacona i Renea Descartesa. Naučnici misle da su ga uspeli objasniti, a u tome im je pomogao Čakovčanin Nikola Bregović, asistent na zagrebačkom PMF-u.
Tim fizičara na Tehnološkom univerzitetu Nanyang u Singapuru objavio je ono što smatraju rešenjem Mpemba efekta – fenomena bržeg smrzavanja tople vode od hladne, odnosno one na sobnoj temperaturi. Mpemba efekt dobio je ime po tanzanijskom studentu Erastu Mpembi koji je 1969. godine napisao naučni rad o tom ponašanju vode na primeru bržeg smrzavanja tople smese za sladoled u odnosu na rashlađenu masu.

A lani je Royal Society of Chemistry (Kraljevsko društvo za hemiju) ponudilo hiljadu funti nagrade onome tko najbolje objasni ovaj efekt. Javilo se preko 21 hiljade naučnika, a nagradu je odneo Nikola Bregović sa Zagrebačkog univerziteta, koji je izveo niz eksperimenata u laboratoriju Prirodno-matematičkog fakulteta.

Utvrdio je da do lakšeg smrzavanja tople vode dolazi zbog stvaranja konvekcijskih struja između molekula . Konvekcija je kretanje toplije tečnosti prema hladnijoj , a tim se strujanjima prenosi toplota s vode više temperature na vodu niže temperature . Strujanja koja uzrokuje promena temperature , tj . Prenos toplotne energije sa molekuli na molekul

Za fenomen je odgovorna i razlika u gustini vode unutar iste posude , koja ponovo iavisio njenoj temperaturi , tvrdi Bregović , podsećajući na svima poznatu činjenicu da je voda najgušća na temperaturi od 4 stepena Celzijusa , i ona zbog svoje gustine ostaje pri dnu , a rashlađena voda isplivava na površinu . A važna je i manje poznata činjenica da se voda ne ledi na nula stepeni , nego na hladnijim temperaturama .

Dakle , ono što je Bregović zaključio jest da su ta konvekcijska strujanja intenzivnija u vodi od 50 – ak stepeni i da ona ne prestaju u trenutku kada se temperatura spušta 20 – ak stepeni . U uzorku koji je u početku imao 20 – ak stepeni tom logikom ima manje kretanja uzrokovanog razlikama u temperaturi – on je homogeniji , ujednačeniji po temperaturi od onoga koji je ranije bio zagrejan pa stavljen na hlađenje . Kada se voda počinje hladiti i voda hladnija od 4 stepena počinje da izlazi na površinu , dolazi do još jačeg mešanja i strujanja .

Voda nije obična tečnost

Doktori Sun Changking i Ksi Zhang sa univerziteta u Singapuru odlaze korak dalje i objašnjavaju fenomen vezama među molekulima i unutar njih , tvrdeći da brzina oslobađanja energije zavisi od početnog stanja u kojem se nalazi voda . Naime , svaka molekula vode vezana je za susednu molekul elektromagnetnom poveznicom , tzv . vodoničnim vezama . One su odgovorne i za površinsku napetost , koja je , pak , odgovorna za visoku temperaturu ključanja vode , makar u poređenju sa drugim tečnostima . A unutar molekula vode postoje kovalentne veze , koje su jače i drže kiseonik “ pričvršćen “ za dve atoma vodonika .

Dvojac navodi da odnosi između tih dviju veza – vodonikovih i kovalentnih – proizvode ovaj efekat .

Uobičajeno je da se kod zagrejane tečnosti kovalentne veze rastežu između atoma i tu čuvaju energiju . Zbog uticaja vodonikovih veza , u vodi je to drugačije : kovalentne veze se usled zagrevanja skraćuju , pohranjujući energiju .

I zato , veruju naučnici , ove veze prilikom hlađenja oslobađaju daleko više energije , prenosi Net .
Powered by Blogger.